Elon Mask je uživo predstavio novi moždani implant i dao obećanja koja će teško moći da održi.
Popnite se na stenu bez straha. Pustite simfoniju u svojoj glavi. Opažajte radar nadljudskim vidom. Otkrijte prirodu svesti. Izlečite slepilo, paralizu, gluvoću i mentalne bolesti. To su samo neke od primena Neuralink tehnologije za koju Elon Musk i zaposleni u njegovoj kompaniji veruju da će jednog dana biti ostvarene.
Nijedno od ovih dostignuća nije nadohvat ruke, a malo je verovatno i da će se ikada realizovati. Ipak, tokom događaja koji je uživo prenošen na Jutjubu, osnivač Space X-a i Tesla Motors-a, predstavio je rad na pristupačnom i pouzdanom moždanom implantu koji će, kako Mask veruje, milijarde budućih korisnika želeti da kupi.
Iako je događaj najavljen kao demonstracija proizvoda, još uvek niko ne može da kupi ili koristi ništa od Neuralinka. (Što je dobro, jer je većina medicinskih primena i dalje samo spekulativna.) Reč je o tehnologiji supergustih elektroda koja je testirana na životinjama.
Neuralink nije prvi pokušaj proširivanja ili vraćanja ljudskih sposobnosti putem moždanog implanta. Krajem devedesetih, istraživači su postavljali sonde u mozak paralizovanih osoba kako bi pokazali da električna stimulacija može da pokrene robotsku ruku ili kompjuterski kursor. A miševi sa vizuelnim implantima zaista mogu opažati infracrvene zrake.
Gradeći na tim iskustvima, u Neuralinku se nadaju daljem razvoju interfejsa između mozga i računara, do trenutka kada se on bude mogao instalirati u lekarskoj ordinaciji, za manje od sat vremena. Tokom čitavog događaja Mask je spretno izbegavao davanje prognoza o tome kada bi Neuralink-ov sistem mogao da se testira na ljudima.
Svinje u matriksu
Tvitujući uoči događaja, Mask je najavio zapanjujuću demonstraciju neurona koji opaljuju u živom mozgu, mada nije rekao koje vrste. Nekoliko minuta nakon početka događaja, pomoćnici su svukli crnu zavesu i otkrili tri male svinje u ograđenim prostorima; to su bili subjekti eksperimenata sa implantacijama.
Mozak jedne svinje sadržao je implant, a skriveni zvučnici emitovali zvuke aktivacije neurona u realnom vremenu. Za one koji su očekivali Matriks, kako je Mask nagovestio na Tviteru, epizoda sa simpatičnim životinjama nije bila baš ono čemu su se nadali. Za neuronaučnike to nije bilo ništa novo; u njihovim laboratorijama već decenijama se čuje krckanje električnih impulsa zabeleženih iz mozga životinja (i ponekad ljudi).
Mask je prikazao i prototip robota-hirurga koji bi trebalo da ugrađuje implante. U njegovo belo plastično kućište, veruje Mask, milijarde korisnika će jednog dana postavljati glave, čekajući da im automatizovana testera ureže kružić u lobanji, a robot postavi elektroniku u mozak.
Za naučnike, najzanimljivija je bila promocija “linka”, diska veličine novčića sa ugrađenim čipovima koji skupljaju i zatim bežično prenose signale snimljene elektrodama. Link je otprilike debljine ljudske lobanje, a Mask kaže da bi implant mogao uredno da se postavi na površinu mozga, kroz rupu koja bi se zalepila super lepkom.
Link se može napajati bežično putem indukcionog navoja, a Mask smatra da se implantat mora lako instalirati i uklanjati, kako bi korisnici mogli dobijati apdejtovane verzije uređaja. Niko ne bi voleo da se zaglavi sa verzijom 1.0 implanta za mozak.
Implant koji je testiran na svinjama ima 1000 kanala i verovatno će očitavati aktivnosti sličnog broja neurona. Mask kaže da je njegov cilj povećanje puta 100, 1000, pa i 10.000 kanala kako bi uređaj primao potpunije informacije iz mozga.
Iz prikazanog je nejasno koliko se kompanija uopšte bavi medicinskom primenom Neralinka. Mask se neprekidno udaljavao od medicine i vraćao futurističkom „uređaju za opštu populaciju“, kojeg je nazvao konačnim ciljem kompanije. On smatra da bi ljude trebalo direktno povezati sa računarima kako bi išli u korak sa razvojem veštačke inteligencije.
„Na nivou vrste, važno je da shvatimo kako ćemo koegzistirati sa naprednom AI, postižući neku vrstu simbioze“, rekao je, „tako da budućnost sveta bude kontrolisana ukupnom voljom ljudi na zemlji. To bi mogla biti najvažnija svrha ovog uređaja.“
(technologyreview-ZTP, foto: Neuralink/AFP/Getty)
