Mađarska, Poljska i Slovenija blokirale su krizni budžet EU, protiveći se odredbama koje evropsku pomoć uslovljavaju „poštovanjem vladavine prava“. Budimpešta, koja predvodi veto, blokirala je budžet nakon što je premijer Viktor Orban oštro odbacio pokušaje EU da kriterijum vladavine prava poveže sa budžetskim stavkama.
Portparol mađarske vlade Zoltan Kovač objasnio je na Tviteru da „ne možemo podržati plan u njegovom sadašnjem obliku i kriterijume vladavine zakona vezati za odluke o budžetu“. U stvari, Mađarska je bila potpuno svesna da će njen veto izazvati krizu u EU. Kovač je povodom toga rekao: „Da li mađarski veto može dovesti do krize? Ponavljam: Teret odgovornosti leži na onima koji su doveli do ove situacije uprkos jasno izraženom stavu Mađarske. “
Naglašavajući da je Mađarska „posvećena vladavini prava“ i da podržava ostale članice EU, Orban je ustvrdio kako Brisel samo „zemlje koje primaju migrante priznaje kao poštovaoce vladavine prava. Oni koji štite svoje granice ne mogu se kvalifikovati kao države u kojima postoji vladavina prava. Čim ovaj budžet bude usvojen, više neće biti prepreka da se deo zajedničkih fondova veže za podršku migracijama i da se finansijskim sredstvima ucenjuju zemlje koje se protive migraciji.“
Predstavnici država članica EU trebalo je da glasaju o povećanju resursa za finansiranje plana ekonomskog oporavka od covida-19. Međutim, mađarski veto je odložio ovaj plan jer se Orban plaši da je sporazum nastrojen protiv Mađarske zbog njene snažne antiimigracione politike. Nemačka, koja predsedava rotirajućim predsedništvom Evropskog saveta do kraja 2020. godine, pokušava da pronađe kompromis, ali je vidno nezadovoljna inicijativom koju Orban predvodi.
„Već smo izgubili mnogo vremena suočavajući se sa drugim talasom pandemije i ozbiljnom ekonomskom štetom“, kaže je Mihael Klaus, ambasador Nemačke u EU. Francuski državni sekretar za evropske poslove Klemon Bune je pak optimista, uveren da će „rešenje biti pronađeno u narednih nekoliko nedelja“
Međutim, dijalog je zaista prekinut i nijedan od dva tabora ne želi da popusti. Ustupci su malo verovatni i do rešenja će se doći vrlo teško. Trvenja između Brisela i ove tri srednjoevropske države nisu ništa novo. Kriza između EU i Mađarske datira iz 2015., kada je veliki broj migranata došao u centralnu Evropu iz Turske, krećući se balkanskom rutom. Ovo je bio prvi znak nepremostivih razlika unutar EU.
29. septembra, Orban je zatražio ostavku Vere Jurove, potpredsednice Evropske komisije za vrednosti i transparentnost, nakon što je Mađarsku javno nazvala „bolesnom demokratijom“. Sledećeg dana, Komisija je predstavila svoj prvi izveštaj o poštovanju vladavine prava unutar 27 država članica, pritom optužujući Varšavu i Budimpeštu za podrivanje nezavisnosti pravosuđa.
Naporni pregovori o ekonomskom planu oporavka takođe svedoče o ovim tenzijama. Sve zemlje članice su 20. jula postigle kompromis o poštovanju demokratskih principa kao preduslovu za dobijanje evropske pomoći. Poštovanje vladavine prava i režim uslovljavanja, bez preciznog opisivanja njihove primene, deluju vrlo problematično jer se njima može manipulisati radi ostvarivanja određene agende. Prema predlogu sporazuma, zemlje koje krše vladavinu prava mogle bi lakše da izgube pristup evropskim fondovima.
Ovu odredbu je osporila mađarska ministarka pravde Judit Varga, smatrajući je „političkom i ideološkom ucenom“. Januš Kovalski, poljski zamenik ministra finansija, bio je jednako dramatičan kada je tvitnuo: „VETO ili SMRT! Simbol borbe za poljski suverenitet, protiv evrokrata i nemačkih političara koji gaze povelju Evropske unije.“
Kada su se Mađarska, Poljska i Slovenija pridružile uniji 2004. godine, nije postojao zahtev za prihvatanje ilegalne imigracije. To su naknadni politički i ideološki procesi. Međutim, pojavile su se dve suprotstavljene koncepcije unije, obe nespremne na kompromise. Žrtvovanje vladavine prava radi očuvanja dobrih odnosa je kratkoročna politika i dugoročna strateška slabost.
Valja imati na umu da je Mađarska jedna od pet država EU koje su stavile veto na sankcije protiv Turske zbog organizovanja migrantske krize na grčkim granicama u februaru i martu ove godine. Zapravo, Mađarska je još u oktobru 2019. stavila veto na nacrt teksta kojim se Turska upozorava da bi njene sirijske operacije mogle da izazovu još jedan talas izbeglica.
Uzastopne blokade sankcija protiv Turske svakako su vezane za ulazak Mađarske u tursku sferu uticaja, naročito nakon sticanja statusa posmatrača u Turskom savetu 2018 godine; Mađarska je 2019. otvorila i predstavništvo Turskog saveta. Viktor Orban uveliko promoviše teoriju da su Mađari „Turci Kipčaci“, tursko pleme. Orban je čak izjavio da je Mađarska „hrišćanska turska zemlja“, govoreći na Mađarsko-turanskoj konferenciji u martu 2019. godine.
Dakle, vrlo su upitne Orbanove tvrdnje da se protivi novom budžetu zbog straha da će EU primorati Mađarsku da prihvati ilegalne imigrante. Verovatnije je da Orban želi da učvrsti svoju vladavinu koja je suprotna evropskim liberalnim vrednostima i zapadnom tumačenju demokratije. S obzirom da ima podršku Slovenije i Poljske, i može da blokira novi evropski budžet, unija će tonuti u dublju fragmentaciju i nejedinstvo.
(Paul Antonopoulos/GlobalResearch-ZTP, foto: MTI)
