U oktobru je Peter Marki-Zaj, političar za koga je retko ko čuo, postao glavni izazivač mađarskog premijera Viktora Orbana na parlamentarnim izborima 2022. Nezavisni gradonačelnik Hodmezovašarhelja sa jugoistoka zemlje prešao je put od političke margine do najveće nade opozicije, nakon što je šest stranaka formiralo jedinstven front u pokušaju da Orbanu uskrati četvrti uzastopni mandat.
Međutim, godinu dana nakon ujedinjenja opozicije i samo nekoliko meseci pre izbora, zadatak Marki-Zaja je da održi koaliciju dovoljno dugo da bi smenila Orbana i njegovu partijsku mašineriju. Ujedinjena opozicija je gotovo izjednačena sa Fidešom, prema anketi magazina Politico, što nije mali podvig s obzirom da Fideš kontroliše većinu medija i ima pozamašna sredstva za finansiranje kampanje. Ali ako se koalicija raspadne, što se više puta dešavalo od Orbanove pobede 2010, Fideš će lako da trijumfuje nad podeljenim biračkim telom.
Poraz opozicije bio bi loša vest za Mađarsku, državu koju Fridom Haus smatra samo delimično slobodnom zbog ustavnih reformi koje je sproveo Fideš. Budimpešta je u ratu sa Evropskom unijom zbog vladavine prava, zloupotrebe EU fondova i podrivanja nezavisnog pravosuđa u zemlji. Mađarska je bila jedina članica EU koja nije pozvana na Samit za demokratiju američkog predsednika Bajdena početkom decembra, što je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Šijarto opisao kao akt „nepoštovanja“.
Ali već postoje naznake pukotina u koaliciji, koja uključuje konzervativni Jobik i liberalnu Demokratsku koaliciju. Ana Donat, liderka centrističkog pokreta Momentum, jedne od šest članica opozicije, uputila je kritike na račun Marki-Zaja, rekavši da je izgubio dragoceno vreme za kampanju. „Deluje kao da se opozicija previše opustila, a to nije baš dobro,“ rekla je Donat mađarskim medijima, dodajući da opozicija treba da pritisne „start“ za početak kampanje.
Jedan od problema je i zakulisna politika; iako se Marki-Zaj kandiduje kao nezavisna lista, on podržava novu stranku desnog centra, Pokret Mađarska za sve (MMM), kojem će se zvanično pridružiti nakon izbora. U izjavi za Foreign Policy, Marki-Zaj je rekao da je jedan od njegovih neposrednih ciljeva da se nezavisni kandidati koji podržavaju MMM, i koji su pobedili na opozicionim predizborima, pridruže novoj formaciji na proleće i da se od njih ne zahteva lojalnost bilo kojoj od šest partija opozicije.
Ali unutrašnje prepirke sputavaju Ujedinjenu opoziciju u terenskoj kampanji koju će morati da pojača ako želi da konkuriše Fidešu, koji ima snažnu podršku na selu. „Ne mislim da postoji stvarni rizik od raspada opozicije, ali oni nisu iskoristili zamah iz predizbora, kada su mogli da diktiraju politički dnevni red,“ primećuje Andrea Virag, analitičarka iz Republikon Instituta. „Za trenutak su ostavili opozicione glasače na miru, a da bi pobedili, najvažnije je da intenziviraju kampanju.”
Za razliku od prethodnih Orbanovih izazivača, koji su naglašavali razlike sa 58-godišnjim premijerom, Marki-Zaj je skloniji da ističe međusobne sličnosti. Kao i Orban, on dolazi iz seoske sredine, i kao konzervativac je glasao za Fideš između 1998. i 2010. To je jedan od razloga zašto je gradonačelnik Budimpešte Gergelj Karačonj, raniji favorit, odustao od opozicionih predizbora; opozicija mora da se bori protiv Fideša na njegovom terenu, ne samo u glavnom gradu.
Ali Marki-Zajev duboki konzervativizam mogao bi da smeta opoziciji. Kao pobožni katolik sa sedmoro dece, rekao je da „apsolutno“ podržava istopolne brakove u sekularnom domenu, ali ne i u crkvi, opisujući to pitanje kao „osetljivo“. Međutim, LGBT pitanja će imati važniju ulogu za opoziciju početkom sledeće godine, jer je Orban zakazao referendum o takozvanom zakonu o zaštiti dece, koji uključuje zabranu prikazivanja homo- i transseksualnog sadržaja maloletnoj publici. „Po pitanju LGBT, klasična opozicija je liberalnija i zastupa bračnu ravnopravnost,“ dodaje Virag. „Peter Marki-Zaj je otvoreni konzervativac, i iako podržava LGBT zajednicu, za njega to nije važno pitanje, što bi moglo da izazove dalje nesporazume.”
S druge strane, Orbanove poruke su mnogo jasnije, što potvrđuje i podrška američke desnice; i voditelj Foks Njuza Taker Karlson i bivši potpredsednik Majk Pens podilazili su Orbanu tokom posete Budimpešti ranije ove godine. Vladajuća stranka je započela kampanju obećavši povećanje penzija od 5 odsto za 2022, dok će retoriku protiv opozicije pojačati već od januara naredne godine. Verovatno će naglasiti antiimigracionu politiku stranke i političko neiskustvo Marki-Zaja. Orban je unapred optužio SAD i svog arhineprijatelja Džordža Soroša za mešanje u izborni proces, rekavši na skupu u Budimpešti da će oni iskoristiti medije, novac i društvene mreže kako bi pomogli opoziciji.
Za opoziciju je utoliko važnije da ubrza kampanju koja deluje suviše pasivno. „Podržavamo Marki-Zaja. On je naša najveća šansa za pobedu na izborima sledeće godine,“ rekla je Katalin Čeh, članica Evropskog parlamenta iz pokreta Momentum. „Naravno da smo nestrpljivi. Građani očekuju mnogo od nas. Spremni smo da izađemo na teren.”
(ForeignPolicy-ZTP, foto: Zoltan Balogh/EPA-EFE)
