Nakon 47 godina provedenih u Evropskoj uniji, Britanija je odlučila da joj savez više nije od koristi i konačno je napustila EU. Od 1. januara 2021. Britanija više ne sme da trguje sa partnerima izvan EU, sa kojima unija ima ranije potpisane trgovinske sporazume.
To znači da će London ponovo morati da pregovara o 759 trgovinsko-ekonomskih sporazuma sa 168 zemalja sveta u skladu sa pravilima STO. Ovo se posebno odnosi na nekadašnje britanske kolonijalne posede, od kojih su mnogi locirani u južnom Pacifiku.
Ukupna populacija južnog Pacifika je mala i čini je 43 miliona ljudi, od čega 25 miliona živi u Australiji, 9 miliona na Papui Novoj Gvineji, 5 miliona na Novom Zelandu, 900 hiljada na Fidžiju i oko 500 hiljada u ostalim ostrvskim državama i teritorijama. Ali, to je i dalje veliko tržište za Britaniju sa njenih 67 miliona stanovnika.
U regionu južnog Pacifika, London je strateški i ekonomski važan za dve finansijski najuspešnije države, Australiju i Novi Zeland. Britanija sa njima aktivno pregovara o zoni slobodne trgovine od juna 2020. Slede Papua Nova Gvineja i Fidži, najveće ostrvske države, sa kojima je London sredinom marta 2019. sklopio „Britansko-pacifički sporazum o ekonomskom partnerstvu (EPA)“, koji je na snagu stupio 1. januara tekuće godine.
EPA je sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama u razvoju, prema kojem se u potpunosti ukidaju carine na robu uvezenu sa Fidžija i Papue Nove Gvineje, dok će se 80% carina na britanski izvoz u ove zemlje postepeno ukidati. Procene kažu da će trgovinski promet dostići 369 miliona funti godišnje, najviše zbog davno uspostavljenih trgovinski veza; šećer od trske se tradicionalno uvozi sa Fidžija, a biljna ulja (posebno palmino) iz Papue Nove Gvineja.
Samoa i Solomonova ostrva takođe čekaju na potpisivanje sporazuma, a za njima će uslediti Vanuatu i Tonga. Budući da su sve ostrvske države bogate ribljim resursima (poput tune), ovi proizvodi su takođe na spisku transporta za Veliku Britaniju. Sa svoje strane, London prodaje mašine, lekove i usluge, pri čemu potonja stavka čini najveći deo britanskog izvoza. U cilju što bržeg potpisivanje EPA sporazuma sa ostrvskim zemljama, London je najavio veću razvojnu pomoć (ODA) i visok profit od trgovine.
Početkom marta 2019., EU je stavila Fidži, Samou i Vanuatu na crnu listu poreskih rajeva, ali to nije sprečilo London da potpiše pomenuti EPA sporazum samo nekoliko dana kasnije. Takođe u martu 2019., London je objavio strategiju Pacific Uplift, uz otvaranje kancelarija u Samoi, Vanuatuu i Tongi. Budući da britanska diplomatska predstavništva već postoje na Fidžiju, Papui Novoj Gvineji i Solomonovim ostrvima, Britanija trenutno ima veći uticaj u regionu od Francuske, Nemačke, Tajvana, Indije i drugih. Samo Australija, Novi Zeland, Japan, SAD i Kina imaju više kancelarija u ostrvskim zemljama i teritorijama južnog Pacifika.
Valja napomenuti da je region južnog Pacifika najveći na planeti, sa 12 nezavisnih ostrvskih država i 13 zavisnih teritorija koje pripadaju Australiji, Novom Zelandu, Francuskoj i SAD-u. I Velika Britanija poseduje sićušnu teritoriju usred Tihog okeana zvanu Pitkern ostrva, koja imaju samo 50-ak stanovnika. Ipak, Britanija ima pravo da pošalje svoje ratne brodove u Tihi okean. Ovo pravo je poslednji put iskoristila 2001., prenevši ovlašćenja za patroliranje vodama Pitkerna na Novi Zeland i Francusku.
Što se tiče odbrambenih strategija u regionu, vodeću ulogu ima Australija, uz Francusku i SAD. Još u januaru 1944., Australija i Novi Zeland su potpisali Pakt iz Kanbere, odnosno „regionalnu odbrambenu zonu“ koja pokriva Australiju, Novi Zeland i ostrva Melanezije. Podsetimo da se u Melaneziji nalaze državame sa kojima Britanija ima ili će uskoro sklopiti EPA sporazume: Papua Nova Gvineja, Fidži, Samoa, Solomonska ostrva i Vanuatu.
Kina je dve godine unazad pokušavala da započne pregovore sa Papuom Novom Gvinejom, Fidžijem i Vanuatuom o mogućem razmeštanju svojih vojnih baza, paralelno sa sprovođenjem kineskog projekta „Pojas i put“, ali je australijska diplomatija osujetila ove pokušaje. Štaviše, Kanbera je sa Papuom Novom Gvinejom i Fidžijem postigla dogovor o jačanju svog vojnog prisustva na njihovim teritorijama.
Australija je više no ikada fokusirana na održavanje svog uticaja u melanezijskoj „odbrambenoj zoni“, za šta joj britanska pomoć neće biti na odmet. U februaru 2019., Australija je naručila 12 podmornica od Francuske, što verovatno nije poslednja vojna nabavka tih razmera. I Britanija planira da se uključi u jačanje australijske odbrane. Podsetimo da Britanija iz godine u godinu povećava izvoz oružja; prodaja je dostigla vrhunac 2019., nadmašujući konkurente poput Francuske i Rusije, te zauzevši drugo mesto na listi vodećih izvoznika oružja, odmah iza SAD-a.
Budući da London čitavoj Evropi preti kopiranjem „singapurskog čuda“, tj. pretvaranjem u ofšor zonu („Singapur na Temzi“), perspektiva zemalja južnog Pacifika nije samo trgovinska, već i politička, pa čak i vojna saradnja sa kompleksnim i nepredvidivim igračem koji će braniti svoje interese u regionu.
(NewEasternOutlook-ZTP, foto: David B. Larter/Staff)
