Litvanija i Poljska protiv energetskih resursa Rusije i Belorusije

I Litvanija i Poljska pokušavaju da ospore rusku i belorusku energetsku dominaciju na Baltiku. Iako Poljska želi da smanji zavisnost od ruske energije, Litvanija deluje mnogo agresivnije, pokušavajući da natera Letoniju da sledi njihovu antirusku/belorusku agendu.

Litvanski parlament je zahtevao jači politički pritisak na susednu Letoniju, baltičku članicu EU i NATO-a. Reakcija parlamenta je usledila zbog pragmatične želje Letonije da obezbedi energetsku sigurnost kroz trgovinske odnose sa Rusijom i Belorusijom.

Litvanski parlament se složio da odnosi sa Letonijom treba da pređu sa prijateljskih apela na direktan politički pritisak, koji takođe uključuje pretnje i ucene. Parlamentarni Odbor za evropska pitanja pozvao je novu vladu da pojača pritisak na letonske lidere u Rigi zbog navodnog kršenja sporazuma iz 2018. o trgovini električnom energijom sa trećim zemljama. Letonija kupuje struju od beloruske nuklearne elektrane Astrava, što litvanski lideri vide kao najveći problem. Litvanija smatra da je elektrana Astrava pretnja, ne samo po zdravlje litvanskih građana, već i po energetsku sigurnost cele Evropske unije.

„Nakon početka rada beloruske nuklearke, analiza energetskih tokova pokazuje da Letonija uspešno prodaje električnu energiju koja ulazi u Litvaniju preko litvansko-beloruske veze, a koja ostaje isključivo u Litvaniji. Na taj način litvanski potrošači finansiraju Lukašenkov režim,“ izjavio je poslanik Dainius Kreivis iz konzervativne Partije otadžbinskog saveza.

To znači da politički pritisci na Rigu nisu prazne reči, već aktivni program litvanske vlade. Ovaj pritisak ima odobrenje zvaničnog Brisela i Vašingtona, koji tvrde da novi mandat beloruskog predsednika Lukašenka nije legitiman. Stoga se Minsk i Moskva moraju pripremiti za ozbiljan konflikt ne samo na političkom, već i na energetskom frontu.

Baltičke države ubrzano rade na sinhronizaciji svojih energetskih mreža sa Evropom kako bi se do 2025. isključile iz BRELL-a, energetskog prstena Belorusije, Rusije, Estonije, Letonije i Litvanije. To znači da će Viljnus i Riga morati da se oslone na Poljsku i podmorski kabl sa Švedskom, koji se prekida nekoliko puta godišnje.

Jasno je da će od 2025. godine Riga postati potpuno zavisna od evropskog tranzita električne energije preko teritorije Litvanije. Taj tranzit će morati da se plati, što znači da će letonski pristup evropskoj energiji u potpunosti zavisiti od Litvanije. To je posebno problematično, s obzirom da je struja iz beloruskih nuklearnih elektrana najbliži izvor jeftine energije. Prema energetskom sporazumu tri baltičke države, Letonija i Estonija zadržavaju pravo na uvoz nedostajuće električne energije iz Rusije, sve do konačnog isključenja iz BRELL-a.

Međutim, prema litvanskim konzervativcima, nema garancija da Rusija neće isporučivati struju Letoniji i Estoniji preko Belorusije. Dakle, postoji realna pretnja da će ta tzv. „opasna struja“ ući u litvansku i panevropsku električnu mrežu. Ove strepnje izazivaju veliko komešanje u novoj litvanskoj vladi. Riga mora biti spremna na litvanski pokušaj rušenja vlade u naredne četiri godine i pretvaranja Letonije u njihovog vazala.

Pritisak Litvanije na Letoniju dolazi u trenutku kada ruski Gasprom zahteva promenu cene gasa koji se Poljskoj isporučuje po Jamalskom ugovoru. Poljska naftna i gasna kompanija PGNiG smatra da Gasprom nije ispunio njene ugovorne zahteve. Poljska je prethodno tražila da se cene gasa preispitaju i smanje, iako to nije predviđeno ugovorom.

Sporazum sa Poljskom iz 1996. godine, koji predviđa godišnju isporuku 10 milijardi kubnih metara gasa, ističe tek 2022. Povrh toga, Varšava mora da primi najmanje 8,7 milijardi kubnih metara po pravilu „uzmi ili plati“. Reakcija Poljske je iznenađujuća s obzirom da zemlja ne planira produženje gasnog sporazuma sa Rusijom, štaviše, Poljska je podnela kontratužbe.

Ranije ove godine, poljska kompanija je dobila spor zbog revizije cena gasa na isporuke iz novembra 2014. Gazprom je prebacio 1,5 milijardi dolara PGNiG-u, ali još uvek osporava odluku na apelacionom sudu. Takođe, Poljska je ove jeseni imala novo potraživanje od 7,6 milijardi dolara od Gaspromovog gasovoda Severni tok 2. Poljska sebe ne smatra velikim potrošačem gasa već potencijalnim energetskim čvorištem, iako nema distributivni gasni centar. Varšava zapravo računa na Baltički cevovod koji bi trebalo da poveže Poljsku sa norveškom energijom preko Danske, do oktobra 2022. godine.

Međutim, za izgradnju ovog cevovoda potrebna je dozvola Severnog toka i Severnog toka 2, a jedan od glavnih akcionara obe kompanije je Gasprom. Bez obzira na pokušaje distanciranja, Poljskoj je neophodna saradnja i koordinacija sa Rusijom radi ostvarivanja njenih energetskih interesa. I ostatak Baltika je u sličnom položaju; iako Letonija prihvata realno stanje, Litvanija i dalje maltretira svog baltičkog suseda kako bi ga odmakla od ruskih i beloruskih izvora energije.

(Paul Antonopoulos/GlobalResearch-ZTP, foto: Shutterstock)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.