Libija će 24. decembra 2021. održati opšte predsedničke i parlamentarne izbore. Ovi izbori bi mogli da pomognu u obnavljanju autoriteta libijske države, uprkos napetostima između lokalnih političkih snaga koje traju već nekoliko godina. Ali postoji rizik da će i unutrašnje podele i spoljni faktori da ometaju uspešno sprovođenje izbora, uključujući prisustvo pro-turskih plaćenika iz Sirije i militanata na zapadu zemlje.
Na primer, 9. avgusta je Sirijska opservatorija za ljudska prava (SOHR) objavila da Turska i dalje pravi predstavu od povlačenja svojih plaćenika, dok zapravo dovodi sličan broj militanata u zemlju. SOHR, pozivajući se na vlastite izvore, kaže da iako se 130 militanata koje sponzoriše Ankara vratilo u svoju zemlju, još jedna grupa boraca napustila je područja na severu Sirije i zaputila se ka Libiji i Tripoliju. Turska je primenila sličnu taktiku u junu, kada je demonstrirala povlačenje 150 plaćenika. Prema izvoru SOHR-a, Turska menja svoje militante na svakih petnaest dana. Ankara ima stalni sastav „bezbednosnog osoblja“ u svojim bazama u Libiji.
U svetlu opisane situacije, ogroman je značaj pokušaja libijskih vlasti da organizuju politički dijalog i garantuju mirno održavanje izbora u decembru. Jedan od ciljeva Foruma za Libiju, koji zaseda od 28. jula u Ženevi, bio je uspostavljanje ustavnog okvira za izbore, međutim delegati nisu uspeli da postignu dogovor o ključnim pitanjima. Agvila Saleh Isa, predsedavajući libijskog parlamenta, kaže da postoji rizik da zapadni deo zemlje uspostavi svoju vladu ako izbori ne budu održani u decembru. Nije tajna da više stranih država pokušava da monopolizuje libijske pregovore, vršeći pritisak na svoje predstavnike u Ženevi, podržavajući jednu ili drugu stranu u sukobu, te iznoseći stavove o održavanju izbora i izboru kandidata. Mešajući se u izborni proces, strane države se nadaju da će na vlast dovesti protežirane kandidate i na taj način rezervisati vlastite interese tokom posleratne obnove Libije.
Emad Al-Sajah, predsednik libijske izborne komisije (HNEC), odredio je 17. avgust kao krajnji rok za prijavu kandidata. Zahteva se da više od 2,3 miliona registrovanih birača potvrdi svoj identitet na biračkim mestima. Al-Sajeh ističe da novi sistem verifikacije birača treba da spreči falsifikovanje rezultata ili nepravilnosti poput prodaje glasova. Šef HNEC-a dodaje da je uvođenje ove tehnologije veliki iskorak u izbornoj praksi Libije.
Osim što uvodi navedene mere, HNEC koordinira svoje aktivnosti sa Međunarodnom fondacijom za izborne sisteme (IFES), američkom nevladinom organizacijom, koja je imenovala Ijana Smita za svog regionalnog direktora. IFES pokušava da predloži skup izbornih zakona i utiče na aktivnost građana putem „obrazovnih događaja“ koje organizuje u partnerstvu sa medijima. IFES je već organizovao izbore u Sudanu i učestvovao u obuci državnih službenika u Tunisu. U Kirgistanu organizuje „demokratske kampove“ koji zapravo promovišu demokratiju američkog stila.
Međutim, najmanje tri zemlje su optužile IFES za mešanje u njihove unutrašnje poslove. Egipat je nameravao da stavi IFES na listu zabranjenih nevladinih organizacija, navodeći kao razlog manjak transparentnosti u sektoru finansija. U novembru 2019, dvadeset parlamentarnih stranaka Mjanmara je upozorilo da uključivanje IFES-a u izborni proces može rezultirati falsifikovanjem rezultata. U septembru 2020, skupština Srbije je otkazala sporazum sa IFES-om nakon izveštaja da stručnjaci te nevladine organizacije planiraju isključivanje kandidata koje Vašington smatra nepoželjnim na predstojećim izborima.
IFES je 1987. osnovao Frederik Klifton Vajt Sr, politički savetnik i menadžer kampanja Republikanskih kandidata. Glavni cilj IFES-a je da promoviše svoju viziju demokratije radeći u partnerstvu sa civilnim društvom, državnim organima i privatnim sektorom. Finansira se iz Britanije, Kanade, Švajcarske, Francuske, Holandije, Australije i Novog Zelanda, kao i iz SAD-a. Trenutno ima predstavništva u 45 zemalja.
Čini se da je IFES već stekao kontrolu nad održavanjem ustavnog referenduma u Libiji, preuzevši ulogu generalnog savetnika i dobivši pun pristup HNEC-u. Međutim, pokušaji manipulacije političkim procesima u Egiptu, Mjanmaru, Srbiji i nizu drugih zemalja, jasno pokazuju da je cilj IFES-a lobiranje u ime američkih interesa. Stoga je sasvim moguće da Vašington, delujući preko IFES-a, isključi predsedničke ili poslaničke kandidate koji nemaju njegovo odobrenje.
Budući da se situacija u Libiji znatno pogoršala tokom protekle decenije, obnova zemlje će zahtevati ogromnu količinu resursa. U poslednjih deset godina Libija je pocepana, čitavi gradovi i pokrajine prepušteni sami sebi, a njena infrastruktura i socio-ekonomske veze urušene. Vlada i političke grupacije koje su pretendovale na vlast nisu učinile ništa za narod. Tako je obezvređena sama ideja libijske države. Ali, ako su Libijci u stanju da održe nacionalne izbore, to će biti veliki korak napred. No, to će biti moguće samo ako se političke snage ili nevladine organizacije poput IFES-a uzdrže od ometanja izbornog procesa i nametanja rešenja koja idu u prilog neke druge zemlje.
(NewEasternOutlook-ZTP, foto: AFP/Getty)
