Desničarski digitalni mediji su pripemili pobunu u Vašingtonu

Pobuna u američkom Kongresu 6. januara svoje uzroke barem delimično ima na društvenim mrežama. Nakon što je Donald Tramp ohrabrio svoje pristalice da dođu u Vašington i protestuju protiv ustoličenja Džoa Bajdena za predsednika, platforme poput Parlera, Telegrama i Spreely-a i drugih manje moderisanih alternativa Tviteru i Fejsbuku bile su preplavljene pozivima na opsadu Kapitola. Tu su se mogle pročitati fantazije o ustaničkom nasilju i saveti kako prošvercovati vatreno oružje u Vašington, koji ima izuzetno stroge zakone o kontroli naoružanja.

Tokom Trampovog mandata cvetala je „sloboda govora“ na alternativnim društvenim mrežama. Mnogi desničari poistovećuju moderisanje sadržaja sa cenzurom, a taj utisak je pojačan nakon što su Tviter, Instagram i Fejsbuk banovali Trampa, bar dok ne napusti funkciju. Političke figure poput senatora Teda Kruza i sekretarke za štampu Bele kuće Kejli MekEnani, podržale su napuštanje mejnstrim platformi i seobu na druge mreže.

Parler, kopija Tvitera osnovana 2018. godine, tokom novembra je bio najviše preuzimana aplikacija sa Apple i Google prodavnica. Još jedna mreža, Gab, reklamira se kao „najbrže rastuća alternativna platforma na internetu“ i predviđa da će do proleća imati više pregleda nego Wall Street Journal. Ipak, pretvaranje trenutne popularnosti u stalnu publiku nije sasvim realistično očekivanje.

Za sada su takve platforme moćan izvor dezinformacija, delom i zbog snažnih veza sa krajnje desnim medijima poput Newsmax i One America News Network (OANN). Na primer, Parler je prepun linkova prema ovim kanalima, ali i drugim sajtovima koji promovišu ekstemne poglede; jedna od takvih tvrdnji je da eksplozija u centru Nešvila nije bila akt bombaša samoubice, već raketni udar na objekat Nacionalno bezbednosne agencije (NSA), korišćen za špijuniranje klijenata AT&T-a. Takvi linkovi stvaraju utisak da su informacije proverene i pouzdane.

Čini se da su neke platforme zadovoljne opsluživanjem malih ekstremnih grupa. Ali drugi imaju veće ambicije, predstavljajući se kao ratnici protiv masovnih medija poput Fejsbuka i Tvitera. Oni koji žele da se prošire izvan ekstremističkih krugova moraju da prevaziđu nekoliko ključnih prepreka.

Prvo, alternativne platforme su i dalje male. Parler tvrdi da ima 12 miliona korisnika, dok  Tviter ima 187 miliona; takođe imaju početničke probleme poput učitavanja slika, kontrole neželjenih poruka i padanja sajtova. To je normalno za rastuće platforme, ali otežava ustaljivanje korisnika. U noći kada je napadnut Kapitol, mnogi korisnici su se žalili da Parler ne radi kako treba.

Drugi problem su finansije. Neke male platforme koriste spoljne firme za plaćanje i tehničku podršku, koje mogu negodovati zbog širenja ekstremnih stavova i odsustva moderacije. Gab je zabranjen na Apple i Google prodavnicama aplikacija. GoDaddy, provajder domena, i PayPal kao platni servis, prekinuli su saradnju nakon što se za počinioca masakra u sinagogi u Pitsburgu utvrdilo da je bio korisnik Gaba.

Druge platforme pokušavaju da vrše direktna plaćanja. Novac se može zaraditi na sledeći način: nedavni izveštaj organizacije koja prati ekstremističke grupe, otkrio je da je Nikolas Fuentes, desničarski aktivista koji je na Jutjubu zabranjen zbog govora mržnje, zarađivao oko 326 dolara dnevno od sajta za emitovanje živih video snimaka popularnih u ekstremističkim krugovima. Veličinu tog tržišta je teško proceniti.

Poslednja prepreka je najozbiljnija: kako privući dovoljno korisnika. Mesec dana nakon što je oborio rekorde na Google i Apple prodavnicama, Parler je pao za nekoliko stotina mesta. Neke korisnike su odbile tehničke poteškoće, druge neželjena pošta i pornografija, treće ekstremizam koji su tamo zatekli. I pored toga, Parler mora da se takmiči sa Tviterom i Fejsbukom, koji imaju velike koristi od mrežnog saobraćaja, iako još uvek sadrže puno ekstremnih sadržaja.

Čak i uticajni zagovornici preseljenja na nove mreže ne praktikuju ono što propovedaju. Ted Kruz ima više pratilaca na Parleru nego na Tviteru, ali i dalje više tvituje nego što postuje na suparničkoj mreži. Korisnici se žale da je Parler manje zanimljiv upravo zbog homogenog članstva – svađanje na internetu nije tako zabavno kada nemate protivnike.

Privlačenje šireg spektra korisnika, što je ključ komercijalnog uspeha, ipak zahteva moderisanje sadržaja. Kritičari to proglašavaju cenzurom, ali, prema rečima Sare Roberts sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu, platforme ne mogu biti finansijski isplative bez kontrole sadržaja.

Naravno, platforme mogu da ostanu male i neumerene, ali time rizikuju da postanu smetlišta poput Gaba i 8kuna, kao i odskočna daska za zločince. To se može dogoditi i mejnstrim mrežama: muškarac koji je masakrirao posetioce džamija u Krajstčerču na Novom Zelandu, prošle godine je svoje zločine prenosio uživo na Fejsbuku. Ali šteta po reputaciju Fejsbuka bila je ograničena. Manja i homogenija mreža bi u takvom slučaju bila teže pogođena. Tada bi ih napuštali i uticajni članovi, poput aktuelnih političara, što je posebno rizično za Parlerov model koji gravitira oko takvih ličnosti.

Činjenica da su milioni građana posećivali mreže na kojima cvetaju laži, mržnja i teorije zavere svakako treba da nas zabrine. Takve platforme su suočene sa izborom: ili da napuste svoje političke ambicije, ili da se upristoje radi privlačenja investitora i korisnika, i tako postanu sličnije mrežama čiji primat žele da ospore.

(TheEconomist-ZTP, foto: AFP/Getty)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.