Kada je talas desničarskog ekstremizma pogodio Grčku 2012. godine, malo ko je mogao očekivati da će Zlatna zora narasti u treću najveću stranku u grčkom parlamentu.
Ovo je bio početak perioda previranja u grčkoj politici tokom kojeg je jedan nasilni ulični pokret postao legitimna politička snaga. Ali ova neofašistička „bajka“ završila se jednim od najvećih sudskih procesa od Nirnberga. Zlatna zora je proglašena zločinačkom organizacijom, a njeni čelnici su zatvoreni zbog učešća u nezakonitim aktivnostima, uključujući ubistva, napade na migrante, ilegalno posedovanje oružja i reket.
Rukovodstvo je takođe proglašeno krivim za naručivanje ubistva levičarskog repera Pavlosa Fisasa. Pre toga, pokušaj ubistva egipatskog ribara Abuzida Embaraka 2012. pokazao je da stranka namerno podstiče nasilje prema manjinama. Usled brojnih odlaganja i zastoja, suđenje je trajalo više od pet godina. U međuvremenu je stranka mogla slobodno da kandiduje na opštim i lokalnim izborima.
Ukupno je osuđeno 37 članova Zlatne zore, uključujući lidera Nikolaosa Mihaloliakosa i 17 poslanika. Joanisu Lagosu, jedinom preostalom članu Zlatne zore u Evropskom parlamentu, verovatno će uskoro biti oduzet poslanički imunitet. Lagos je najpoznatiji po cepanju turske zastave tokom jedne debate.
Svaka evropska zemlja ima ekstremne grupe poput Zlatne zore. One su često deo većih mreža ekstremista, sa malim ali lojalnim bazama. Zlatna zora je postala mejnstrim ubrzo nakon najave svoje prve predizborne kampanje. Tajming je bio presudan. Zbog rastuće političke nestabilnosti u zemlji održana su tri ciklusa izbora između 2009. i 2012.
Sve glavne stranke gubile su podršku zbog načina rešavanja fiskalne krize. Povrh toga, jedina aktivna krajnje desna partija u parlamentu (Narodno-pravoslavni skup) pristala je da učestvuje u privremenoj koalicionoj vladi Lukasa Papademosa kako bi se zemlja izvukla iz krize. Pristalice su ovaj potez doživele kao izdaju.
Grčka desničarska scena tada je delovala slabo, što je Zlatnoj zori omogućilo da popuni prazninu bez suočavanja sa konkurencijom. Ideološki monopol joj je omogućio da deluje na najagresivniji način. Promovisala je nacionalnu čistotu, antikomunizam i masovne deportacije migranata. Ova retorika se, uporedo sa izbegličkom krizom, brzo isplatila. Zalaganje za agresivniju migracionu politiku postalo je glavni motiv predizborne kampanje.
Nedavna sociološka istraživanja pokazala su da je suočavanje sa izbegličkom krizom u ruralnoj Grčkoj povećalo podršku Zlatnoj zori. Stranka je na izborima za Evropski parlament 2014. osvojila šokantnih 9,4% glasova, dok je u septembru 2015. na nacionalnom nivou dobila 7%.
Na počecima grčke ekonomske krize izgledalo je kao da narod želi da kazni politički sistem putem glasačke kutije. Talas velikih frustracija je prošao do 2017. godine, i tada je krenuo pad Zlatne zore. Grčka je odbacila populizam i napustila ekstreme politike, omogućivši mejnstrim partijama da povrate popularnost. Na opštim izborima 2019. godine, Zlatna zora je izgubila sva poslanička mesta i morala je da ugasi većinu lokalnih odbora kako bi finansijski preživela.
Ipak, stranka baca dugačku senku i nastavlja da oblikuje grčku politiku. Nova demokratija, na primer, otvorila je vrata brojnim političarima krajnje desnice, koji su na nedavnim izborima imali uspešne kampanje. Neki od njih su odranije poznati po ksenofobnim i antisemitskim stavovima.
U međuvremenu je ultranacionalistička partija Kiriakosa Velopulosa Grčko rešenje osvojila deset mesta u parlamentu nakon uporne kampanje protiv migranata. Portparol Zlatne zore Iljas Kasidiaris formirao je novi pokret pod nazivom Grci za otadžbinu, iako je i on sada u zatvoru. Kasidiaris je pokušao da se distancira od neonacističke ideologije uoči suđenja Zlatnoj zori, ali tek treba da dokaže ozbiljnost tog zaokreta.
Isti glasači koji su prihvatili Zlatnu zoru zbog njene nasilničke prakse mogli bi da podrže sličan pokret. Za očekivati je da slična partija bude manje agresivna i neonacistička od Zlatne zore, ali će njene vrednosti ostati aktuelne.
(TheConversation-ZTP)
