Brazil: Oslabljena ekonomija ugrožava Bolsonarov reizbor

Ovo je bio loš mesec za brazilskog populističkog predsednika Žaira Bolsonara. Prvo je Donald Tramp, čija je pobeda 2016. poslužila kao obrazac i podrška brazilskoj vlasti, izgubio trku za drugi mandat.

A onda su gotovo svi kandidati koje je Bolsonaro podržao na opštinskim izborima 15. novembra prošli loše, dok su veliki pobednici bile mejnstrim partije. Neki analitičari su požurili da napišu njegovu političku čitulju. „Izbori iz 2018. su bili incident, dok su izbori 2020. vratili stvari na svoje mesto,“ napisala je Elijana Cantanede, kolumnistkinja lista O Estado de S. Paulo.

Brazilski liberali takođe se nadaju da je Trampov poraz odredio Bolsonarovu sudbinu na sledećim izborima 2022. Bivši armijski kapetan, Bolsonaro prezire demokratiju i njene procedure, vladu je napunio vojnim licima, vređa homoseksualce, feministkinje i crne Brazilce, favorizuje posedovanje oružja, potcenjuje covid-19 i klimatske promene. Njegov izbor je razbio krčag brazilske politike i bio neprijatna prekretnica. Uprkos tome, bilo bi pogrešno otpisati mu šanse za drugi mandat.

2018. godine Bolsonaro je profitirao na opštem uverenju da je politička klasa zemlje podbacila. Njegov glavni protivnik, Luiz Inacio Lula da Silva, nekada obožavani predsednik, bio je u zatvoru zbog primanja mita u tzv. Lava Jato (autoperionica) skandalu. Lulinu levičarsku radničku partiju mnogi su doživeli ne samo kao korumpiranu i koristoljubivu već i nesposobnu, budući da je brazilsku privredu odvela u duboku recesiju. Ali kritika se proširila i na političare centra, od kojih su mnogi bili umešani u korupcionašku aferu.

Predstavljajući se kao anti-politički autsajder, Bolsonaro se oslonio na konzervativne tekovine brazilskog društva. Privukao je nesrazmernu podršku muškaraca i evangeličkih protestanata. Ipak, presudna je bila njegova retorika o porodičnim vrednostima, te redu i zakonu u siromašnim četvrtima velikih gradova, nekadašnjoj bazi Radničke partije, tvrdi politikolog Žairo Nikolau. Pobedi je doprinela i njegova vešta upotreba društvenih mreža, što je bila novost u brazilskoj politici.

Kao predsednik, Bolsonaro je osnažio ideologe tvrde desnice i zaigrao na polarizaciju javnosti. Pre šest meseci, usred pandemije koronavirusa, korupcijske afere jednog od njegovih sinova i pretnji opozivom, predsednik je umalo naredio vojsci da zatvori Vrhovni sud. Jedan od vojnih savetnika ga je odgovorio od toga.

Bolsonaro je sačuvao mandat udaljavanjem od anti-politike i približavanjem konzervativnim partijama i političkom centru – skupu profesionalnih političara koji drže 221 od 513 mesta u Kongresu. Hitna novčana pomoć za 66 miliona građana prigušila je kritike zbog lošeg upravljanja pandemijom. Iako je Brazil zabeležio više od 6 miliona zaraženih i 170.000 smrtnih slučajeva, Bolsonarova javna podrška porasla je sa 30% na 40%.

Najverovatniji put do drugog mandata uključuje čvršći savez sa centrom, koji je dobro prošao na opštinskim izborima. Predsednikovi pokušaji da osnuje svoju političku stranku, najavljenu pre godinu dana, još uvek nisu urodili plodom. Savez sa političkim centrom učinio bi ga manje ubedljivim borcem protiv korupcije i političke kaste. Ali, doneo bi mu onu vrstu političke mašinerije koja tradicionalno pobeđuje na brazilskim izborima. Svakako korisno, jer je malo verovatno da će mu društvene mreže po drugi put obezbediti kritičnu prednost. Ako opozicija ostane podeljena između levice i centra i unutar tih tabora, to bi mu takođe pomoglo.

Bolsonarov najveći problem ostaje ekonomija. Jednokratna isplata je pomogla zemlji da izbegne dublju recesiju, ali javni dug ide ka 100% BDP-a. Čak i sa niskim kamatnim stopama, to je veliko opterećenje za zemlju sa istorijom inflacije i bankrota. Ekonomski oporavak će biti usporen, a štednja neizbežna tokom sledeće godine. Prihodi zaposlenih već su pali ispod nivoa iz 2010., a patriotske trube i talambasi ne plaćaju račune. Do 2022., veliko je pitanje hoće li većina Brazilaca ostati privržena Bolsonaru kao što je bila 2018. godine.

(TheEconomist-ZTP, foto: Reuters)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.