Kovid propusnice u Francuskoj: Makronova velika kocka sa vakcinacijom

U jednoj od zemalja sa najvećim otporom vakcinama, predsednik je nametnuo sveobuhvatne epidemijske propise, čineći anti-kovid vakcine gotovo neizbežnim za svakoga ko želi normalan društveni život. Usled dramatičnog porasta broja zaraženih, prošle nedelje je tzv. zdravstvena propusnica (dokaz o vakcinaciji ili negativan test) postala obavezna pri ulasku u francuske kulturne i rekreativne objekte, poput bioskopa i muzeja.

Nakon odobrenja francuskog parlamenta i zelenog svetla Ustavnog veća, slični propisi će se početkom avgusta proširiti na restorane, barove i međugradski javni prevoz. Kako bi se građani dodatno podstakli na vakcinaciju, od jeseni PCR testovi na koronavirus više neće biti besplatni, osim na zahtev lekara. Vakcine protiv kovida-19 postaće obavezne i za sve zdravstvene radnike. Reč je „o kolektivnom nastojanju da se direktno suočimo sa virusom“, kaže Patrik Vinjal, poslanik iz Makronove stranke. „Naći ćemo izlaz iz ove krize samo ako se svi potrudimo da spustimo tenzije.“

Mere, koje je Makron najavio sredinom jula, spadaju među najodvažnije u Evropi i mogle bi da izazovu snažan kontraefekat. Već su izazvale oštre reakcije u svetlu predstojećih izbora. Opozicione stranke su mere nazvale autoritarnim potezom, rekavši da vlada lišava građane slobode izbora bez smislene rasprave u parlamentu i unutar civilnog društva. Protesti su sve masovniji, sa desetinama hiljada ljudi na ulicama širom Francuske tokom dva uzastopna vikenda. Uprkos šetnjama, izgleda da Francuska utabava put ka klinikama za imunizaciju. Nove mere su već doprinele kampanji vakcinacije, koja je prethodnih nedelja bila posustala; u nedelji nakon Makronovog govora, rekordnih 3,7 miliona ljudi prijavilo se za cepljenje na glavnoj medicinskoj internet platformi.

Prema anketama, oko 60 odsto Francuza je za zdravstvenu propusnicu, što je prilično visoka podrška s obzirom na prethodno kolebanje oko vakcine. U istraživanju objavljenom u januaru, nakon početne faze vakcinacije, jedva 40 odsto ispitanika je bilo voljno da se vakciniše, u poređenju sa 69 odsto u SAD-u. Međutim, višemesečna kampanja je izazvala „efekat lavine“, kaže Lusi Gvimje, stručnjakinja za vakcinalni skepticizam pri Francuskom institutu za geopolitiku.

Nametanje zdravstvene propusnice francuskom društvu takođe bi trebalo da ide lakše jer sve više zemalja primenjuje slična pravila. Istog dana kada i Makron, grčka vlada je uvela propusnice za barove, bioskope i pozorišta sve do kraja avgusta. Prošle nedelje, Italija je preduzela slične mere, dok će Britanija tražiti dokaz o vakcinaciji posetiocima noćnih klubova. S obzirom da se predsednički izbori 2022. brzo približavaju, sporovi oko vakcina se neizbežno preklapaju sa zahuktalom izbornom kampanjom. Očekuje se da će Makron jurišati na drugi mandat, i stoga paziti na svaki pogrešan korak; njegov najveći protivnik verovatno će biti liderka krajnje desnice Marin Le Pen, čija je stranka među najglasnijim kritičarima novih vakcinalnih propisa.

Antivakcinaški protest, Pariz, jul 2021. (foto: Michel Euler/AP)

Makron želi da se predstavi kao hrabri predsednik koji donosi teške odluke. To je u skladu sa njegovom idejom o „snažnoj izvršnoj vlasti koja brine o francuskim interesima i ne bavi se sitnom politikom“, kaže politikolog Žan-Iv Kami. Takav gambit bi mogao da mu donese pobedu sledeće godine. Bonapartizam, trajna fascinacija Francuske jakim političkim ličnostima poput Napoleona ili Šarl de Gola, inače retkost u Zapadnoj Evropi, vrti se oko neposredno izabranih predsednika koji svoj legitimitet ne crpe iz parlamenta.

I dok Le Pen pokušava da nahuška opoziciju na Makronove nove mere, ona se ipak zatiče u vrlo delikatoj poziciji. Nakon što je prethodnu deceniju provela pokušavajući da „humanizuje“ svoju stranku, kritika ‘kovid pasoša’ gura Nacionalni front među radikalne antivaksere čiji stavovi nisu bliski prosečnom glasaču. Postoje i unutrašnje tenzije. Obični članovi Nacionalnog fronta uzeli su učešće u uličnim protestima, optuživši vladu za nametanje „diktature“, i čak se uporedivši sa Jevrejima iz vremena Drugog svetskog rata. Le Pen, pak, ne negira korisnost vakcina, i zauzela je umereniji stav. Nije išla dalje od osude „napada na jednakost i slobode“, nije pominjala reč „diktatura“, niti je pozivala građane na demonstracije.

Nakon loših rezultata na nedavnim regionalnim izborima, „niži ešaloni Nacionalnog fronta smatraju da je stranka otišla previše ka centru“, primećuje Kami. „Međutim, Le Pen ne može da ‘redemonizuje’ stranku, ne može da poništi ono što je strpljivo gradila od 2011.“ Stoga je za očekivati da će lideri manjih desničarskih pokreta, poput Nikolasa Dipont-Ajnjana i Florijana Filipoa, da nadmaše Nacionalni front, predvodeći reakciju protiv obaveznog cepiva. Budući slobodniji u podilaženju antivakserima, dvojica političara su bila zauzeta organizovanjem skupova i privlačenjem razočaranih glasača Le Penove.

Najveća politička opasnost za Makrona je mogućnost da trenutni protesti prerastu u novi talas društvenih nemira, naglašava Kami. Prošle nedelje, policijski izveštaji su upozorili da bi pokret protiv Makronovih mera mogao da postane radikalniji i nasilniji, na tragu protesta Žutih prsluka, dok ulični sukobi postaju redovna pojava. Prvog vikenda nakon predsedničkog govora, preko 100.000 ljudi izašlo je na ulice širom zemlje; nedelju dana kasnije, njihov broj je porastao na 160.000. Među njima možete sresti radikalne aktiviste i oprezne zdravstvene radnike, ugostitelje koji sumnjaju u izvodljivost zdravstvenih propusnica, kao i krajnje desničare i levičare koji se više opiru državnom nametanju vakcinacije, nego vakcinama kao takvim.

„Nismo protiv vakcinacije, ali želimo da to bude slobodan izbor. Nedopustivo je da sprečavate nekoga da uđe u restoran samo zato što nije cepljen,” kaže jedna sredovečna žena koja je prošle subote prisustvovala skupu desničara Florijana Filipoa na pariskom Trokaderu. „Makron će platiti političku cenu za ono što radi.“

(ForeignPolicy-ZTP, foto: AP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.