Bez alternative: Uprkos klimatskoj uzbuni, skače potražnja za fosilnim gorivima

Zeleni su očekivali da će oporavak od pandemije podstaći globalne težnje ka dekarbonizaciji. Mnoge države tvrde da žele bolju i čistiju ekonomiju, najavljujući ambiciozne planove za odvikavanje od fosilnih goriva. Evropski zvaničnici su predstavili mere za smanjenje emisije gasova staklene bašte za 55 odsto u odnosu na 1990, oročene do kraja ove decenije. Japan je 21. jula objavio planove za obaranje udela fosilnih goriva u proizvodnji električne energije sa 76 odsto u 2019. na 41 odsto do 2030.

Uprkos krupnim rečima, fosilna goriva se vraćaju. Nedavni izveštaj Međunarodne agencije za energiju je otrežnjujuće štivo. Predviđa se da će globalna potražnja za električnom energijom porasti za skoro 5 odsto u 2021, te za 4 odsto u 2022. Energija na bazi fosilnih goriva verovatno će činiti 45 odsto dodatne tražnje ove godine i 40 odsto sledeće godine. (Poređenja radi, 2019. je činila oko 25 odsto dodatne proizvodnje energije.)

Obnavljanje američke ekonomije dovelo je do velike potražnje prirodnog gasa od industrijskih kompanija. U Aziji i Evropi, vrelo leto je povećalo potrebu za uvozom tečnog prirodnog gasa. Citigroup banka je izračunala da su evropske količine skladištenog gasa, kao indikator napetosti globalnog tržišta, ispod nivoa zabeleženih u poslednjih pet godina. Istraživačka firma S&P Global Platts procenjuje da potražnja u delovima Azije i Evrope delimično odražava potrebu za dopunjavanjem zaliha pre zime.

Tržišta uglja takođe se dižu; cena po meri je gotovo utrostručena tokom ove godine. Kineska potražnja za elektrikom, koja se u velikoj meri oslanja na ugalj, sredinom jula je dostigla rekordne vrednosti. Uska grla u privredama Južne Afrike i Kolumbije nisu pomogla. Anastasija Dijalinas iz agencije Bloomberg NEF očekuje da će visoke cene prirodnog gasa podstaći proizvođače da se više oslone na termoelektrane nego na gasne generatore. Američka Uprava za energetske informacije predviđa da će udeo uglja u domaćoj proizvodnji struje ove godine porasti na 26 odsto, u odnosu na 22 odsto iz 2020. Čeličane, koje koriste mnogo uglja, takođe su faktor pojačane tražnje. Nemačka Commerzbank predviđa da će globalna proizvodnja čelika ove godine dostići rekordni nivo.

Politika je dodala ulje na vatru. U oktobru je Kina zabranila uvoz uglja iz Australije. Oko 70 odsto uobičajenog uvoza morskog metalurškog uglja sada je zabranjeno, kaže Džim Truman iz konsultantske kuće Wood Mackenzie. Čeličane duž kineske obale požurile su da pronađu alternative, ali lokalni izvori su se pokazali manjkavim, dok je uvoz iz Mongolije ograničen zatvaranjem granica zbog kovida-19. Skok cena će vremenom usporiti. U maju je kineska vlada naredila provincijama da ograniče upotrebu struje, što bi trebalo da smanji potražnju za gorivom. Uska grla u snabdevanju će biti prevaziđena. Očekivano povećanje američke proizvodnje gasa trebalo bi da dopuni skladišne jedinice širom sveta.

U svakom slučaju, bum fosilnih goriva je svojevrsno upozorenje. Nadanje da će svet nakon finansijske krize 2007-09. trajno smanjiti potrošnju energije iznevereno je. Julsko okupljanje ministara životne sredine iz G20 pretvorilo se u farsu; zvaničnici Kine, Indije, Rusije i Saudijske Arabije blokirali su sporazum o prekidu subvencija za fosilna goriva i postepenom napuštanju uglja. Build back better sa zelenom inicijativom možda je cilj vredan divljenja, primećuje analitičar Dejvid Fajf iz Argus Medie, međutim ne budu li to pratile ozbiljne politike, „ugalj će ostati osnovno gorivo za proizvodnju energije u mnogim zemljama“.

(TheEconomist-ZTP, foto: Getty)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.