Kontrola uma: Tehnike za medijsko ispiranje mozga

Veliki deo javnosti je otupeo na surovu realnost u kojoj smo izmanipulisani od strane oligarhije. Ljudi ne vide, ne čuju, a mnogi i ne žele da znaju. Primarno oružje moćnika su „mainstream“ mediji kao sredstvo društvene kontrole.

Međutim, stvari se menjaju, mainstream mediji se lagano urušavaju pod težinom sopstvene arogancije, čime su otvorena vrata za izlazak iz ropstva. Kako bi se oduprli manipulaciji potrebno vam je znanje, jer znanje oslobađa, stoga je pametno znati koje su to taktike koje mediji koriste da bi vas držali pod kontrolom.

cnn1-rMetoda izostavljanja – šta nije bilo na večernjim vestima?

Ovo je najvažnije pitanje koje bi trebalo da postavimo kada konzumiramo mejnstrim medije.

U proseku, sat vremena emitovanja se sastoji od 48 minuta ili manje aktuelnih vesti, a od toga naravno treba oduzeti čavrljanje, skupe grafičke prikaze, naglašavanje vesti te ponavljanje starih priča. Uz formulu kao što je ova, sa mnogo pompe, stvara se utisak da ako nešto nije objavljeno na večernjim vestima onda je to nešto što nema značaja. Najočigledniji način na koji veliki mediji proizvode pristanak za kreatore politike i oglašivače jeste izostavljanje iz vesti onih priča i perspektiva koje mogu ugroziti dnevni red emitera, šta god to bilo.

Odabir pravog voditelja vesti

Naši životi su vezani za novac, stoga je „dobar posao“ cenjen više od mnogih istinskih vrlina. Svi ljudi vole da sačuvaju svoja radna mesta pa tako i voditelji vesti. Oni nisu zaposleni s ciljem forsiranja moralnog novinarstva za dobrobit društva, već se od njih se očekuje da ispunjavaju određenu agendu, i ako to dobro rade, dobiće unapređenje i veću izloženost javnosti. No ako krenu da „talasaju“, postoji hiljadu drugih gladnih koji traže posao, spremni da uskoče na njihova mesta. Voditelj vesti je posao kao i svaki drugi, i oni koji su najistaknutiji su najbolji u igranju ove uloge.

Politizacija svega

Reči su najjače oružje društvene kontrole, a indikativno je da mediji sve guraju u okvire – konzervativno vs liberalno, demokrata vs republikanac, desničar vs levičar, dobro vs loše, levo vs desno, ispravno vs pogrešno. Istina je da su ideje i mišljenja znatno drugačiji, ali mediji namerno uokviruju svaki problem u smislu lažne levo-desno paradigme koja je stvorena kako bi kategorizovala složene ideje i interese. Nijedna neobična ideja ili tačka gledišta ne može doći do kritične mase, jer je sve automatski uokvireno u „s nama ili protiv nas“ razmišljanje, što okreće ljude jedne protiv drugih i time zadovoljava naša potreba da budemo u pobedničkom timu. To je glavna taktika – podeli pa vladaj.

Upotreba reči za razdvajanje i etiketiranje

Negde tokom 1990-ih u Americi, mainstream mediji prestali su se obraćati ljudima s „ljudi“ ili „građani“ te su sve počeli nazivati potrošači. Tako je naša uloga u javnim i državnim poslovima svedena na nivo slučajnih prolaznika koji treba da odaberu ili odbace, a ne ubace i utiču.

Svi smo čuli za etiketu „teoretičar zavere“ koja se koristi kada postoji ideja ili priča koja je nepovoljna za mainstream medije i interese koji ih podupiru. Vi ste teoretičar zavere ako postavljate neugodna pitanja, slažete činjenice na logičan način ili sledite pravdu izvan glavnog toka javnih rasprava o određenom pitanju.

Postavljanje pogrešnih pitanja

Pristup novinara „važnim“ ljudima u našem društvu čvrsto je regulisan, a neočekivana i teška pitanja nisu dobrodošla. Stoga mainstream mediji poslušno slede svoj pristup ljudima na visokim pozicijama tako što postavljaju besmislena pitanja o nebitnim stvarima.

Nezavisni mediji pobeđuju u dugoročnoj trci protiv korporativnih medija, jer su ljudi prirodno skloni razmišljanu zdravim razumom, što uopšte nije ono čime se korporativni mediji bave. Reporteri iz predsedničkih kancelarija ne bi trebalo da troše naše vreme i vređaju našu inteligenciju tražeći od predsednika da govori o svom psu ili nedavnom igranju košarke, no oni to sve vreme čine.

bbc1-rPrerano zatvaranje važnih pitanja

Premeštanje važne ili komplikovane teme sa naslovnice što je brže moguće je zajednička strategija za uklanjanje osetljivih tema iz javnog života. Nažalost, naša kolektivna pažnja je vrlo slaba, uglavnom zato što smo istrenirani za skakanje s teme na temu brzinom munje, nikada ne upijajući bilo što predugo. S takvim kratkoročnim pamćenjem, lako je zaštititi političara, zaboraviti genocid, ignorisati dugoročnu štetu od spasavanja banaka, itd, upornim skretanjem pažnje na nešto novo.

Trivijalnosti i odvlačenje pažnje

Bez obzira na važne odluke koje se svakodnevno donose od strane moćnika, i to odluke koje istinski utiču na kvalitet života građana, mainstream mediji će se uporno baviti tračevima, estradom, ubistvima, katastrofama i sličnim sadržajima. Glasači se neprekidno zatrpavaju dešavanjima oko „poznatih i slavnih“, beskrajnim sportskim takmičenjima i sličnim, kako bi se popunilo vreme i skrenula pažnja sa važnijih zbivanja.

Bonus – preopterećenje uma

Ovo je deo nove ere izveštavanja i prezentiranja vesti. Umesto upošljavanja istinskih novinara koji ne uzmiču pred istinom, mainstream mediji ulažu u grafičke umetnike koji će svaki kadar emitovanja preterano opteretiti grafikom koja dovodi do preopterećenja mozga. U tom smislu, ostati fokusiran na reportera ili gosta postaje nemoguća misija. Vaša pažnja ostaje podeljena u deset smerova s telopima, kajronima, svetlima i specijalnim efektima.

Cilj je da se vaš um iscrpljuje s previše stimulacije, tako da mozak ne može metodično da funkcioniše i ne može da obradi informacije van površnog utiska. Ovo je takođe poznato kao klasična hipnoza, odnosno kontrola uma.

(wakingtimes.com)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.