Kompenzacija: Može li Zapad da se odrekne ruske nafte uz pomoć Venecuele?

Nakon što je Amerika uvela sankcije na uvoz ruske nafte, jedna od zemalja koja bi mogla da profitira iz ovog procesa je Venecuela. Prema banci Credit Suisse, očekuje se da će njena ekonomija ove godine porasti za 20%, iako sa veoma niske početne pozicije. Ovaj rast će u potpunosti biti vođen naftnom industrijom. Banka očekuje povećanje proizvodnje nafte za više od petine. Čak i pre ruskog rata u Ukrajini, Venecuela je proizvodila više nafte. Prošle godine je uspela da udvostruči proizvodnju, na oko 800.000 barela dnevno. Iako je to samo delić od 3 miliona koliko je proizvodila 1990-ih, to je više nego dovoljno da zameni 199.000 barela sirove nafte dnevno koliko su Sjedinjene Države uvozile iz Rusije tokom 2021. Nekoliko američkih rafinerija je izgrađeno specijalno za preradu venecuelanske sirove nafte. Imali su problema sa tečnijom saudijskom naftom i domaćim proizvodom dobijenim iz škriljaca.

U ovom trenutku, međutim, SAD zabranjuju uvoz venecuelanske nafte, što je jedna u nizu mera osmišljenih radi pritiska na režim predsednika Nikolasa Madura. Amerika je optužila Madura lično za ‘narko-terorizam’ i ponudila nagradu od 15 miliona dolara svakome ko pomogne da se autokrata privede pravdi. Takođe je priznala opozicionog političara Huana Gvaida kao legitimnog predsednika. Ipak, 5. marta u Karakasu, glavnom gradu Venecuele, tri visoka američka zvaničnika susrela su se sa Madurom, u susretu koji je predsednik opisao kao „respektabilan“. Tri dana nakon prispeća delegacije u Karakas, Džo Bajden je uveo zabranu na uvoz ruske nafte. „Vreme sastanka pokazuje da je namera administracije da nabavi više nafte,“ kaže Eliot Ejbrams, bivši specijalni predstavnik za Venecuelu u vreme predsedničkog mandata Donalda Trampa.

Ukoliko Bajden razmišlja o politici detanta prema Venecueli, to ne bi bilo samo iz ekonomskih razloga. Možda želi da iskoristiti rat u Ukrajini kako bi poremetio odnose Venecuele i Rusije, inače bliskih saveznika. Vladimir Putin se zainteresovao se za ovu južnoameričku zemlju nakon što su Sjedinjene Države 2008. nagovestile članstvo Ukrajine i Gruzije u NATO-u. Čini se da je Putin odlučio da uzvrati mešetarenjem u dvorištu Sjedinjenih Država, pa je u Ugu Čavesu, Madurovom prethodniku, našao voljnog partnera. Između 2009. i 2019, Rusija je Venecueli prodala oružje u vrednosti od skoro 9 milijardi dolara. Kada je Tramp flertovao sa idejom o invaziji na Venecuelu 2017, ruska vlada je Karakasu poslala bombardere sa nuklearnim oružjem. Kada su 2019. Sjedinjene Države i druge zemlje priznale Gvaida kao predsednika, Putin je poslao vojnike i plaćenike da brane Madura.

Od 2019, ruska vlada je takođe stvorila mrežu za zaobilaženje sankcija Venecueli, pomažući joj da prodaje zlato i naftu, iako po niskim cenama. Te godine je Petroleos de Venecuela, državna naftna kompanija, preselila svoje evropske kancelarije iz Lisabona u Moskvu. Gomile keša stizale su u Karakas iz Moskve, dajući režimu dovoljno čvrste valute da spreči privredni kolaps. Pretpostavlja se i da Madurovi prijatelji svoj novac čuvaju u ruskim bankama. Kremlj je tvrdio da je Maduro u telefonskom razgovoru sa Putinom podržao rusku invaziju na Ukrajinu. Ali sukob šteti odnosima. Pre svega, zapadne sankcije ruskim bankama otežavaju njemu i njegovim poverenicima da izvuku novac iz Rusije, kaže Francisko Monaldi sa Univerziteta Rajs u Teksasu. Na martovskom sastanku, Maduro je navodno zatražio od Amerikanaca da privremeno obustave sankcije ruskim bankama kako bi država mogla da povuče svoja sredstva. Zahtev je odbijen.

Maduro verovatno strepi da će Rusija, sada i sama država-parija, postati konkurent u diskontnoj prodaji nafte. Kina je od 2020. glavni kupac venecuelanske sirove nafte. Ali uvoz nafte preko pola sveta nema mnogo smisla kada je ruska nafta praktično na kineskom pragu. Ševron, poslednja američka naftna kompanija koja posluje u Venecueli, spremna je da iskoristi svaku promenu u primeni sankcija. Američke vlasti joj trenutno dozvoljavaju da održava svoju infrastrukturu, ali da ne pumpa naftu. Čak i ova dozvola ističe u junu. Chevron je lobirao za proširenu licencu koja bi mu omogućila da trguje venecuelanskom naftom. Kako prenosi Rojters, počela je da okuplja trgovački tim za prodaju nafte iz Venecuele. Takođe priprema teren da zaposleni dobiju venecuelanske vize u Arubi, za svaki slučaj.

Bajdenova administracija tvrdi da se ne dodvorava Maduru i nastavlja da prati status ljudskih prava i demokratije u Venecueli. Nakon sastanka u martu, Maduro je oslobodio dvojicu američkih zatvorenika koji su kao taoci držani u Karakasu. Takođe je obećao da će obnoviti pregovore sa venecuelanskom opozicijom u Meksiku. Prema blogu Caracas Chronicles, postoje planovi da se Delsi Rodrigez, potpredsednica, i Feliks Plasensija, ministar spoljnih poslova, sastanu sa američkim zvaničnicima na Trinidadu i Tobagu. Grupa od 25 venecuelanskih ekonomista, građanskih lidera i akademika, od kojih se većina protivi Madurovom režimu, poslala je 14. aprila pismo Bajdenu i drugim američkim zvaničnicima, tvrdeći da treba ublažiti sankcije i dozvoliti zapadnim naftnim kompanijama da obnove poslovanje u zemlji.

Ali mnogi analitičari sumnjaju da SAD mogu i da kupe naftu i da nateraju Madura da promeni svoje diktatorske manire. „Ako vam je cilj nafta i da odvučete Madura od Rusije, to znači da morate da se nosite sa njegovim režimom onakvim kakav jeste,“ kaže stručnjak za region Brajan Vinter. Mnogi analitičari ne veruju da bi Venecuela, čak i ako se sankcije odmah ukinu, mogla da poveća proizvodnju nakon godina lošeg upravljanja i korupcije. „Meni ovo liči na Obaminu politiku prema Kubi,“ kaže Ejbrams, „dajete i dajete, i na kraju ne dobijate ništa.”

Očigledno je da je Madurova pozicija ojačala poslednjih godina. Njegov aktuelni rejting od 19 odsto veći je od rejtinga Gvaida (12 odsto). Od 2019, Maduro je pokrenuo niz ekonomskih reformi, uključujući ukidanje kontrole cena i nekih ograničenja deviznog kursa, zatim smanjenje subvencija na benzin i udvaranje privatnim investitorima. Nakon toga je inflacija pala sa skoro 3.000% u 2020. na 686% u 2021. „Maduro nikada nije bio u takvoj snazi,“ kaže Temir Poras, njegov bivši šef kabineta. „On je šef.“ Ako dođe do dogovora, to neće biti u potpunosti pod Bajdenovim uslovima.

(TheEconomist-ZTP, foto: AFP/Getty)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.