Kolumna: Zašto desničari neće da nose maske?

Da li je kriza Covida-19 razvejala staru psihološku teoriju da je konzervativnost nastala zbog izbegavanja zaraznih bolesti?

Uvek postoje izuzeci, ali izgleda da su građani levičarskih shvatanja skloniji merama karantina, socijalnog distanciranja i nošenja maski, dok oni desno orijentisani strahuju da će gašenje ekonomije pričiniti veću štetu, a dugoročno koštati i više života.

Ovo je u suprotnosti sa teorijom da su društvena ponašanja povezana sa desnicom nastala kao odgovor na zarazne bolesti. Pod pretpostavkom da stranci donose patogene na koje plemenska zajednica nema imunitet, ksenofobija („strah od stranog“) se razvila kao mehanizam odbrane.

Najekstremniji primer konzervativnog izbegavanja bolesti svakako je bio Adolf Hitler, koji je tvrdio da Jevreji i Sloveni „zaražavaju“ nemačko društvo, i koji je lično imao opsesivni strah od mikroba i bolesti. Nacisti su od samog početka donosili zakone kojima se osigurava čistoća radnih mesta.

Tvrdi se da je svet postao liberalniji nakon 1945. godine, usled postepenog suzbijanja zaraznih bolesti, što je smanjilo konzervativne reakcije u društvu. Ali ako je to istina, zašto su danas desničari spremniji da rizikuju zaražavanje koronovirusom, dok progresivniji deo društva radije ostaje kod kuće?

Jedan od faktora može biti starost; konzervativci obično pripadaju starijoj populaciji, a starije osobe drugačije gledaju na bolest sa stopom smrtnosti od oko 1%. Lako zaboravljamo koliko je svet postao sigurnije mesto; stope smrtnosti u ranom detinjstvu su danas trostruko manje nego što su bile do pre samo četiri decenije. Formativne godine starijih generacija bile su još opasnije, pa, iz te perspektive, rizici od Covida-19 ne deluju toliko zastrašujuće.

Iz ugla moralne utemeljenosti, libertarijanci na desnici cene slobodu kao bazičnu vrednost, dok su građani na levici više investirani u socijalno staranje, tj. zaštitu ugroženih pojedinaca i grupa. Sve to ima očigledne posledice po zdravstvenu politiku.

Ali ne treba zanemariti ni puku moć ideološkog grupisanja. Jednom kada se uverenja ustale na određenoj političkoj poziciji, ljudi će ih podržavati čisto iz partijske vernosti.

Pre nego što su reakcije na pandemiju postale politički ostrašćene, katastrofična upozorenja su više stizala iz konzervativnog tabora, dok su liberalni mediji govorili da nije gore od gripa ili da su „predrasude“ veća opasnost. Danas, upravo po partijskoj liniji, desničari odbijaju da nose maske, dok se sa druge strane preuveličavaju rizici zbog otvaranja škola.

Možda su naša politička društva oblikovale reakcije na zarazne bolesti, ali je želja da budemo deo plemena često jača od zdravstvenih obzira.

(UnHerd-ZTP, foto: Getty)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.