Na osnovu svog tržišnog udela, najozloglašenija svetska kriptovaluta, bitkoin, uzrokuje veću klimatsku štetu nego proizvodnja govedine i skoro jednaku štetu kao sirova nafta, izračunali su američki istraživači. Nalazi nove trostepene analize pokazuju da je bitkoin potencijalno neodrživ i da bi mogao imati katastrofalne društvene i ekološke posledice u budućnosti.
Od 2016. do 2021. emisije gasova staklene bašte iz rudarenja bitkoina porasle su sa manje od tone po novčiću na 113 tona po novčiću. Svaki bitkoin izrudaren u 2021. verovatno je rezultirao klimatskom štetom od 11.315 dolara, odnosno 3,7 milijardi dolara ukupno samo za tu godinu. Sagledavajući širu sliku, istraživači su uporedili rudarenje digitalne valute sa drugim delatnostima koje gutaju energiju. Bitkoin je industrija vredna više milijardi dolara, i tokom petogodišnjeg proučavanja, istraživači su otkrili da je uzrokovala klimatsku štetu od 35 odsto njene tržišne vrednosti. To znači da ako uzmete jedan američki dolar od bitkoina, oko 35 centi tog dolara je klimatska šteta.
Klimatska šteta od bitkoina po dolaru bila je tek nešto manja nego od prirodnog gasa (46 centi po dolaru) i benzina proizvedenog iz sirove nafte (41 cent po dolaru). Ali bila je nešto veća nego od proizvodnje govedine (33 centa) i daleko veća od iskopavanja zlata (4 centa). Nijedna od ovih aktivnosti se trenutno ne smatra održivom. „Uzeti zbirno, rezultati predstavljaju skup crvenih linija za bilo kakvo razmatranje održivosti ovih sektora,“ navodi ekonomista životne sredine sa Univerziteta u Novom Meksiku Bendžamin Džouns u svojoj studiji. „Dok zagovornici redovno predstavljaju bitkoin kao neku vrstu ‘digitalnog zlata’ iz perspektive klimatske štete, on više deluje kao ‘digitalna sirova nafta’.“
Da bi se bitkoin smatrao zaista održivim, njegovi klimatski efekti bi trebalo da se smanjuju kako tehnologija napreduje i postaje efikasnija. Ali ove nove analize pokazuju da se to očigledno ne dešava. Rudarenje bitkoina se zasniva na eksponencijalnom rastu računarske snage, što zauzvrat zahteva eksponencijalno više električne energije. U 2020. godini, na primer, rudarenje bitkoina zahtevalo je više energije nego što su Austrija ili Portugal potrošli iste godine. Da se računski proces potreban za rudarenje blokčejnova napaj obnovljivom energijom, sistem bi mogao da bude održiviji. Ali procene pokazuju da se više od 60 odsto napaja fosilnim gorivima poput uglja i prirodnog gasa. „Ne bude li suštinske promene, možda je vreme da se odustane od uobičajenog pristupa i razmišlja o kolektivnoj akciji,” kao što je oštrija regulativa, pišu Džouns i kolege.
Kompanija Tesla je, na primer, nedavno najavila da će prestati da prima bitkoin kao sredstvo plaćanja zbog ekoloških rizika. Trenutne procene klimatske štete zasnovane su na globalnoj potrošnji električne energije koja je potrebna za proof-of-work (PoW) kriptovalute, ali postoje i druge, zelenije alternative. Sistem proof-of-stake (PoS) nedavno je predstavljen kao rešenje za energetski zahtevne PoW procese. Iako ovaj sistem zahteva manje ulaganja u hardver, rudari i dalje moraju da imaju značajan početni kapital. Ali prelazak sa PoW na PoS sistem zahtevao bi da rudari bitkoina zamene sav taj hardver za gotovinu, što je utrošak vremena i truda na koji bi malo ko bio spreman.
Nedavno je najavljeno da će eterijum, još jedna popularna kriptovaluta, preći na PoS tokom 2022, a promena će navodno smanjiti energetske potrebe za više od 99 odsto. Ako bi bitkoin uradio isto, analitičari kažu da bi „upotreba energije, a time i procenjena klimatska šteta, verovatno postala zanemarljiva“. Ipak, malo je verovatno da će se bitkoin promeniti. Stručnjaci kažu da je bitkoin zajednica suviše investirana u PoW sistem da bi želela da se menja. Bitkoin trenutno čini oko 41 odsto globalnog tržišnog udela u kriptovalutama.
„Kriptovalute zasnovane na PoW-u su na kursu neodrživosti,“ zaključuju autori nove studije. „Ako se industrija ne udalji od PoW-a ili ne krene ka PoS-u, onda će ova kategorija digitalno oskudnih dobara možda morati da se reguliše, a odlaganje će verovatno dovesti do povećanja globalne klimatske štete.”
(ScienceAlert-ZTP, foto: Ip-studio/Shutterstock)
