Italijanski finansijski sektor obično počinje da se smiruje tokom prve nedelje decembra kada Milano, kao poslovna prestonica zemlje, slavi Ambrozija, svog sveca zaštitnika. Ove godine nije tako. Tokom vikenda je novi slučaj dospeo na dnevni red premijera Marija Dragija, koji će njega i državne bankare okupirati i naredne godine.
21. novembra je KKR, privatni investicioni fond sa sedištem u Njujorku, poslao ponudu od 10,8 milijardi evra za kupovinu Telekoma Italije (TIM), najvećeg italijanskog telekomunikacionog operatera. Ukoliko se realizuje, ovaj posao će oboriti evropski rekord kao najkrupnija kupovina od strane jednog privatnog fonda ikada. Realizacija posla zahteva odobrenje i članova upravnog odbora kompanije i vlade, koja može staviti veto na preuzimanje nacionalnog giganta.
Vrednost akcija TIM-a porasla je za 30% nakon objave, ali Vivendi, najveći akcionar kompanije, iznenadio je sve rekavši da nema nameru da proda svoj udeo od 24%. Naime, ova francuska medijska kompanija kaže da je ponuda preniska. Ali to je obično neuverljiv argument. Gotovinska ponuda daje ukupnu vrednost (računajući i dug) od 33,2 milijarde evra i predstavlja premiju od 46% na finalnu cenu. Ipak, 0,50 evra po akciji koju bi KKR mogao da ponudi samo je polovina onoga što je Vivendi potrošio kada je kupio svoj prvi udeo sredinom 2015.
TIM je godinama u očajnom stanju. Njegove akcije su pale za 70% otkako je Vivendi kupio učešće; pod svojim trenutnim šefom Luiđijem Gubitosijem, kompanija je od jula izdala dva upozorenja o padu godišnjeg profita. KKR bi mogao da preuzme kontrolu nad TIM-om bez Vivendijevog udela, kupovinom najmanje 51% akcija. Ipak, dva velika akcionara bi morala da se slože o modelu restrukturacije TIM-a, budući da je KKR-u potrebna dvotrećinska većina glasova akcionara ako želi da izvrši radikalnu demontažu kompanije.
Problemi TIM-a datiraju iz 1999, kada ga je otkupio šef Olivetti-a Roberto Kolanino, opteretivši kompaniju ogromnim dugovima. Nakon toga, TIM nije bio u mogućnosti da uloži dovoljno u svoju infrastrukturu kako bi odvratio pridošlice poput kompanija Wind, Iliad i Vodafone. Na domaćem terenu, Telekom Italije je poznat po političkim intervencijama, lošem upravljanju i svađama akcionara. Kao da to nije dovoljno, njegova radna snaga je preobimna, sa oko 50.000 zaposlenih u Italiji.
KKR želi da odvoji infrastrukturno poslovanje firme od sektora usluga. Ideja je da se razdvajanjem podstakne razvoj oba sektora i omogući im se pravo na adekvatan iznos ulaganja. Analitičari očekuju da će KKR izmestiti infrastrukturnu jedinicu u zasebnu holding firmu gde će biti većinski investitor. Očekuje se da će Cassa Depositi e Prestiti, državna razvojna banka, koja poseduje 10 odsto kapitala u TIM-u, ostati manjinski investitor, čime će italijanska država sačuvati kontrolu nad strateškim telekomunikacijama.
Smatra se da premijer Dragi podržava ovakav sporazum. On svakako ne bi dozvolio borbu između KKR-a i Vivendija, koji kontroliše Vinsent Bolore, francuski korporativni jastreb. Takav scenario bi dao vetar u leđa populističkim rivalima. Mateo Salvini, lider krajnje desničarske Severne lige koja je deo koalicione vlade, apeluje na promenu rukovodstva TIM-a kako bi se sprečilo preuzimanje kompanije.
(TheEconomist-ZTP, foto: Miguel Medina/AFP)
