Dok Bela kuća neprekidno podiže tenzije u odnosima sa Rusijom i Kinom, doajen američke spoljne politike Henri Kisindžer dramatično je upozorio Vašington da ili pristane na novi međunarodni sistem ili nastavi sa politikom koja vodi u situaciju nalik onoj pred Prvi svetski rat.
Na onlajn seminaru Četam Hausa sa bivšim britanskim ministrom spoljnih poslova Džeremi Hantom prošlog četvrtka, 97-godišnji Kisindžer pozvao je SAD da uspostave ravnotežu sa postojećim globalnim silama, dodajući: „Ako se svet upusti u beskrajno takmičenje zasnovano na dominaciji onoga ko je trenutno superiorniji, tada je slom poretka neizbežan. A posledice sloma bile bi katastrofalne.”
Veteran diplomatije apelovao je na SAD da shvate da svaki problem nema „konačno rešenje“ i upozorio: „Ako se po tom pitanju ne budemo sporazumeli sa Kinom, bićemo u situaciji sličnoj onoj pred Prvi svetski rat, gde će višegodišnji sporovi odmah biti rešavani, ali će jedan od njih u nekom trenutku da izmakne kontroli “. Međutim, ideja da SAD treba da prestanu sa nametanjem volje svima drugima neće biti lako prihvaćena u Vašingtonu. To potvrđuju lične uvrede i oštra retorika koju predsednik SAD-a Džo Bajden neprestano upućuje svojim ruskim i kineskim kolegama Vladimiru Putinu i Si Đinpinu.
Visoki kineski zvaničnik Jang Đieči rekao je američkom državnom sekretaru Blinkenu 18. marta na Aljasci da „Sjedinjene Države nisu kvalifikovane da kažu da žele da razgovaraju sa Kinom sa pozicije sile“. Potom su ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i njegov kineski kolega Vang Ji tokom sastanka u Pekingu izneli jasan stav da „dve zemlje zajednički štite multilateralizam, čuvaju međunarodni sistem sa UN-om u centru i međunarodni poredak zasnovan na međunarodnom pravu, dok se čvrsto protive jednostranim sankcijama kao i mešanju u unutrašnje stvari drugih zemalja“.
Kisindžerova karijera je prepuna mrlja; setimo se podrške Pakistanu tokom rata za nezavisnost Bangladeša, uprkos masakru stotina hiljada ljudi i masovnom silovanju; organizovao je vojni puč u Čileu radi uklanjanja demokratski izabranog Aljendea u korist Pinočeove diktature; prećutno je podržao masovno ubijanje stotina hiljada istočnih Timoraca od strane Indonezije; i, blagosiljao invaziju Turske na severni Kipar, što je donelo 200.000 grčkih izbeglica bez prava na povratak, između ostalog.
Međutim, njegova najnovija izjava o SAD-u i međunarodnom sistemu zapravo je zreo predlog koji bi obezbedio svetski mir, ukoliko Bajdenova administracija prihvati njegovu ocenu da se globalni poredak menja. Malo je verovatno da će Vašington jednostrano da okonča širenje tvrde i meke moći, budući da i dalje veruje u održavanje unipolarnog poretka. Velikim silama je uvek teško da prihvate da se svet promenio, posebno kada im to ide na štetu. Ponašanje Bajdenove administracije, koja svesno koristi preteću i neprimerenu retoriku, pokazuje da neće racionalno prihvatiti multipolarni svetski sistem, pogotovo dok su rusofobija i sinofobija u porastu.
Lične uvrede na račun Putina i Sija izraz su američke nemoći, posebno ako uzmemo u obzir da se SAD nisu upuštale u ovu vrstu retorike ni kada su bile u zenitu svoje moći. SAD više nisu jedina velesila sveta i njihovi rivali više ne prihvataju agresivan stav. Kineska delegacija koja je prošlog meseca otišla na Aljasku jasno je rekla da ne prihvata jezik sile.
Dodatni problem za SAD je hoće li njihovi saveznici zaoštriti svoje odnose sa Kinom i Rusijom i pristati da budu ugurani u sukobe sa njima. Postoje naznake da će se najmoćnije evropske zemlje odupreti zahtevima SAD-a. O tome svedoči problem Severnog toka 2, gde američki pokušaji sprečavanja njegove izgradnje nailaze na otpor ključnih zemalja EU, uprkos beskrajnim žalbama malih igrača poput Litvanije i Poljske.
Robert Gejts, bivši direktor CIA-e i američki sekretar odbrane, priznao je u nedavnom intervjuu za Vašington Post da sankcije protiv Rusije ne donose ništa dobro za SAD. U izjavi za The National Interest, Robert Kaplan opisuje Rusiju kao „problem iz pakla“ jer se ne može pokoriti. Kaplan je naveo razloge zbog kojih je neophodno da se Rusija „udalji od jednostranog saveza sa Kinom“ i pronađe ravnotežu sa SAD.
Agresivna politika Vašingtona zarad održavanja unipolarnog svetskog poretka radila je u korist Kine i Rusije, podstičući njihovo zbližavanje. Zapad više ne može da potisne kinesku ekonomsku moć ili rusku vojnu snagu. Vojni stratezi na Zapadu svesni su da se rusko-kineskoj saradnji ničim ne može parirati. Najzad, Vašington će morati da pribegne strategiji koja podseća na Kisindžerov predlog o pronalaženju ravnoteže, istovremeno prihvatajući uspostavljenu multipolarnu realnost.
(InfoBrics-ZTP, foto: Kristoffer Ronneberg)
