Na malom peščanom atolu usred Tihog okeana nalazi se srušena uzletna staza koja je tokom Drugog svetskog rata služila kao ključno američko čvorište za logistiku i snabdevanje. Danas se ova pista od 1,8 kilometara u ostrvskoj državi Kiribati ponovo našla na prvim linijama fronta. Ovog puta Kina je bacila oko na ovaj dragoceni komad geopolitičke nekretnine, koji se nalazi na oko 2.800 kilometara od američkih vojnih postrojenja na Havajima.
Ali Peking se ne zadovoljava time da svoje vojne baze ograniči na oblast južnog Pacifika. Narodnooslobodilačka armija (PLA) uveliko napreduje podižući nove baze u Kambodži, Tanzaniji i Emiratima, između ostalog. Može li Vašington da poremeti planovove Pekinga ili ne, veliko je pitanje. U svakom slučaju, američki političari i oficiri uskoro bi se mogli probuditi u drugačijem svetu, gde PLA može projektovati svoju moć daleko izvan uzburkanog Tajvanskog moreuza.
Iako je Radna grupa za Kinu američkog ministarstva odbrane definisala Peking kao „izazov broj jedan“, budžet Pentagona za 2022. nastavlja da tretira PLA kao dugoročnu pretnju. Konkretno, Pentagonova Inicijativa za pacifičko odvraćanje udvostručuje skupe, dugoročne investicije na račun hitnih prioriteta, poput finansiranja vitalnih saveza i partnerstava. U inicijativi takođe nedostaju sredstva za procenu regionalne američke pozicije, usled namera PLA da stvori šire uporište na Pacifiku.
Aktuelni potezi ka stvaranju kineske baze na Kiribatiju podsećaju na napore Pekinga da obezbedi svoju prvu (i za sada jedinu) prekomorsku vojnu bazu u Džibutiju 2017. Baš kao i tada, Kina je pribegla spretnoj diplomatiji i strateškim investicijama kako bi pridobila vladu države domaćina. Potonji aranžman, čiji su detalji uskraćeni javnosti i političkoj opoziciji Kiribatija, navodno poziva Peking da obnovi i proširi udaljenu uzletnu stazu. Predstojeća izgradnja, pod maskom ekonomskog razvoja i ublažavanja klimatskih promena, Pekingu bi obezbedila praktično fiksni nosač aviona za potencijalne izviđačke ili borbene operacije. Ali to je tek početak.
Kineske ambicije u Kambodži mnogo su bliže realizaciji. Od 2020., američka vlada je prepoznala nameru Kine da izgradi vojnu ispostavu u kambodžanskoj bazi Ream u Tajlandskom zalivu. Satelitski snimci otkrili su brzu izgradnju baze, uključujući rušenje nekoliko američkih objekata, uoči posete zamenice američkog državnog sekretara Vendi Šerman u junu. Nakon toga, američkom vojnom atašeu u Kambodži uskraćen je potpuni pristup Reamu, tokom posete koja je trebalo da otkloni strepnje zbog kineskih aktivnosti u bazi. Sve u svemu, manjak transparentnosti u Kambodži podstakao je sumnje da su nadogradnje Reama deo tajne kineske kampanje za projektovanje moći na Indijskom okeanu.
Pored Kambodže, Vašington je primetio da su Emirati takođe jedna od najpoželjnijih lokacija za Peking. Baza u Emiratima značajno bi proširila pomorsko prisustvo PLA oko ključnih strateških tačaka, uključujući Hormuški moreuz i južni prilaz Crvenom moru. Emiratska baza mogla bi da postane deo lanca potencijalnih kineskih baza na Indijskom okeanu, poput Pakistana i Mjanmara. Iako su Emirati tradicionalno više vezani za SAD nego za Kinu, Abu Dabi želi da produbi veze sa Pekingom usled diplomatskog približavanja Vašingtona i Teherana.
Još 2018., Emirati i Kina sklopili su ugovor vredan 300 miliona dolara za nadogradnju brodskog terminala u Abu Dabiju, lociranog blizu vazduhoplovne baze Al Dafra sa 3.500 američkih vojnika, kao i luke Džebel Ali u Dubaiju, koju često posećuju brodovi američke mornarice. Nakon toga su Emirati izabrali Huawei za uvođenje 5G mreže, uprkos američkom protivljenju. Približavanje Emirata Pekingu takođe je značilo prihvatanje kineskih anti-kovid vakcina, što je rezultiralo nabavkom stotina hiljada doza Sinopharma. Nedavno su američke špijunske agencije nadzirale dva kineska aviona koji su Emiratima isporučili nepoznati teret. Ovi potezi bi mogli da obustave prodaju borbenih aviona F-35 Abu Dabiju, jer se Vašington pribojava da bi Emirati mogli da podele osetljivu tehnologiju sa Kinom.
Dakle, kineski potezi ne otkrivaju do sada nepoznate namere Pekinga, ali ukazuju na nedostatke američkog suprotstavljanja globalnim ciljevima PLA. Kineske ambicije na Pacifiku, Bliskom istoku, Arktiku ili u Africi nisu srž kineskog izazova, niti uspeh SAD-a zavisi od promene kineskih namera. Ključni faktor u podrivanju kineske strategije je tretiranje država domaćina i smanjenje njihove prijemčivosti za ponude iz Pekinga. Upravo na ovom frontu Sjedinjene Države uživaju brojne prednosti, pre svega činjenicu da većina ovih vojnih projekata još nije realizovana.
Ne treba zanemariti ni zajedničku istoriju. Na Kiribatiju se odigrala bitka kod Tarave, jedan od najkrvavijih sukoba američke vojske u Drugom svetskom ratu, kada je stradalo oko 1.000 marinaca i mornara. Građani Kiribatija bitku i dalje posmatraju kao simbol zajedničke žrtve i posvećenosti miru i stabilnosti u Indo-Pacifiku. Pa ipak, zemlja koja trpi posledice klimatskih promena primila je prošle godine samo 20.000 dolara pomoći, u poređenju sa 1,3 miliona dolara iz 2004. Iako Kina ima veliku ambasadu sa kompletnim osobljem na ostrvu, najbliži američki diplomata je stacioniran 2.000 kilometara dalje, na Fidžiju. Dakle, nije čudo što su lideri ostrva okrenuli pogled prema Pekingu i njegovim dubokim džepovima.
(ForeignPolicy-ZTP, foto: Li Gang/Xinhua/AP)
