Kirgistan: Protesti neće isterati kriminalce iz politike

Kirgistan je usred političke krize. Nakon parlamentarnih izbora, obeleženih kupovinom glasova i zastrašivanjem birača, predsednik Soronbaj Ženbekov bio je primoran da podnese ostavku, dok je njegov protivkandidat iz stranke Ata-Jurt (Otadžbina), Sadir Žaparov, proglašen vršiocem dužnosti šefa države. Nedeljama nakon izbora u zemlji se ne smiruju nasilni protesti.

Iako postoji nada da će se politički život vratiti u normalu nakon ponavljanja parlamentarnih izbora 20. decembra, mnogi su zabrinuti zbog povezanosti ključnih političkih stranaka sa pojedincima iz kriminalnog miljea. Kriminalno podzemlje tradicionalno pruža podršku i vladinim i opozicionim snagama u Kirgistanu. Politički lideri se oslanjaju na kriminalne aktere kako bi nadvladali konkurentske partije, dok sami kriminalci i korupcionaši pokušavaju da uđu u formalni politički proces kako bi se zaštitili od krivičnog gonjenja.

Omurbek Suvanalijev, bivši službenik kirgistanskog Veća bezbednosti, javno je rekao da kriminalne grupe podržavaju stranke Birimdik (Ujedinjena) i Mekenim Kirgistan (Moja Otadžbina Kirgistan). Uoči izbora, ustvrdio je da je ozloglašeni kriminalni bos Kamči Kolbajev podržavao stranke svrstane uz Ženbekova, dok Mekenim partiju predstavlja brat bivšeg šefa carine Raimbek Matraimov, koji je umešan u visoku korupciju i pranje novca. I Kolbajev i Matraimov uživaju snažnu podršku u svojim rodnim gradovima i selima, zahvaljujući zaštiti koju pružaju lokalnim preduzetnicima.

Kolbajev se istakao humanitarnim aktivnostima tokom pandemije. Snabdevao je hranom i medicinskom opremom svoju rodnu provinciju Isik-Kul. Lokalni lekari izrazili su ličnu zahvalnost Kolbajevu u trenutku kada je javni zdravstveni sistem ostao bez resursa. Kolbajev i njegova kriminalna mreža nalaze se na poternici američkog Stejt departmenta od 2014., a na spisku američkog ministarstava finansija od 2011., zbog umešanosti u „trgovinu drogom, oružjem i ljudima, iznudu i druga krivična dela“. Sredinom oktobra, američka ambasada u Biškeku izrazila je zabrinutost zbog umešanosti organizovanog kriminala u politički život Kirgistana. U izjavi se apeluje na građane i političke lidere da „nastave borbu protiv uticaja organizovanog kriminala i korupcije u politici“.

Najnoviji protesti opozicionih partija pokrenuti su protiv pojedinaca povezanih sa korupcijom i kriminalnim grupama koje sada kontrolišu većinu mesta u parlamentu.

Bivši predsednik Kirgistana Soronbaj Ženbekov, oktobar 2020. (foto: Reuters)

Mesecima pre izbora, grupa nezavisnih medija objavila je seriju izveštaja u kojima se pominje prebacivanje 700 miliona dolara u inostranstvo, a Matraimov označava kao šef operacije pranja novca. Prvi izveštaji su objavljeni krajem prošle godine i tada izazvali proteste uglavnom urbane srednje klase u Biškeku, sa zahtevima da Ženbekov istraži Matraimova i suzbije korupciju u državnoj politici. Ignorišući novinarske izveštaje, Ženbekov je rekao da još uvek mora da proveri činjenice kako bi Matraimova pozvao na odgovornost.

Kirgistan je već dva puta doživeo nasilne promene režima, u martu 2005. i u aprilu 2010. Oba puta su šefovi kriminala uspevali da dobiju imunitet bilo podrškom ili protivljenjem aktuelnim političarima. U aprilu 2006. godine, Risbek Akmatbajev, osumnjičeni za trostruko ubistvo, prošetao je centrom Biškeka kako bi pokazao da se ne plaši tadašnjeg predsednika Kurmanbeka Bakijeva. Kandidovao se na parlamentarnim izborima i stekao ogromnu podršku u rodnom gradu Balikčiju. Mesec dana kasnije, ubijen je u blizini Biškeka.

Otac Akmatbajeva sumnja da su službe bezbednosti ubile njegovog sina, ali formalna istraga još uvek nije sprovedena. Danas se Kolbajev suočava sa konkurencijom drugih kriminalnih bosova koji bi pod novim rukovodstvom mogli da zauzmu bitne pozicije. Ako je Kolbajev zaista podržavao vladajuće stranke, njegovih političkih pokrovitelja više nema i on će morati da se prilagodi novim okolnostima.

Za vreme vlasti Bakijeva, političari sa kriminalnim zaleđem mogli su da osvoje poslaničke mandate. Nakon svrgavanja Bakijeva 2010. godine, privremena predsednica Roza Otunbajeva pokušala je da procesuira 80 članova organizovanih kriminalnih grupa. Kolbajev je 2012. nakratko uhapšen, nakon što su ga izručili UA Emirati, ali je ubrzo pušten. I svedoci i žrtve povukli su svoja ranija svedočenja, i premda ga je Vrhovni sud Kirgistana osudio na tri godine zatvora, Kolbajev je ostao na slobodi.

Kriminalne grupe u Kirgistanu imaju dobre međunarodne veze. Kolbajev je tokom čitave decenije imao bliske kontakte sa kriminalnim grupama iz Rusije. Prema bivšem ministru unutrašnjih poslova Muratu Sutalinovu, Kolbajev (u Rusiji poznat kao Kolja-Kirgiz) je stekao status „lopova u tazbini”, što je kriminalna tradicija koja datira iz sovjetskih vremena. Još jedan poznati kriminalac, Aziz Batukajev, etnički Čečen iz Tokmoka, takođe je konkurisao za glavnog lopova, a vlada bivšeg predsednika Atambajeva oslobodila ga je 2013. zbog navodnih zdravstevnih tegoba.

Brzo je izručen Čečeniji, navodno zahvaljujući posredovanju Adama Delimhanova, člana ruske Dume i bliskog saveznika čečenskog lidera Ramzana Kadirova. Batukajev od tada obitava u glavnom gradu Čečenije Groznom. Ženbekov je kasnije optužio Atambajeva i nekoliko članova njegove administracije za nezakonite radnje, uključujući i puštanje Batukajeva.

Decentralizovani politički sistem zemlje, sa mnogo različitih frakcija koje se takmiče za mesta u parlamentu, jedan je od razloga za upliv kriminalnih grupa u političke procese. Da bi prešle cenzus od 7%, političke stranke moraju da prikupe dovoljno sredstava za efikasne kampanje. Po priznanju jednog kandidata iz Mekenim partije, od imućnih političara se očekuje da uplate od 500 hiljada do milion dolara liderima političkih partija kako bi osigurali pozicije na vrhu izborne liste. Retki su pojedinci koji sebi mogu da priuštite takve investicije i najčešće su uključeni u sivu ekonomiju.

Kirgistan je tranzitna zemlja za transport heroina iz Avganistana u Rusiju i Evropu. Trgovina drogom ostaje jedan od glavnih izvora prihoda za lokalne kriminalne organizacije, posebno u južnom Kirgistanu. Drugi izvor zarade je krijumčarenje robe iz Kine.

Vršilac dužnosti predsednika Kirgistana Sadir Žaparov (foto: WSJ)

U zaoštrenoj borbi za prevlast, kirgistanski političari često angažuju batinaše kako bi zastrašili političke protivnike. Na primer, bivši gradonačelnik grada Oša, Melis Mirzahmetov, oslanjao se na mrežu klubova borilačkih veština. Pristalice Žaparova, uglavnom mlađi muškarci, prebacivani su autobusima na lokacije protesta u Biškeku. U jeku najnovije političke krize, Matraimov bi mogao da izazove Žaparova ili da se opredeli za podršku. Prošle nedelje, Matraimova je uhapsio Državni komitet za nacionalnu bezbednost, ali nejasno je da li će zaista biti procesuiran zbog korupcije.

Novo rukovodstvo svakako ne uliva poverenje. Žaparov, aktuelni v.d. predsednika, takođe je osuđivani kriminalac. On je 2013. godine optužen za kidnapovanje šefa provincije Isik-Kul i osuđen na 11 i po godina zatvora. Žaparov je porekao svoju umešanost i nakratko pobegao na Kipar kako bi izbegao krivično gonjenje. Par dana nakon izbora, iz zatvora su ga oslobodile njegove pristalice, iskoristivši političku krizu da ga proglase svojim liderom. Žaparov je najavio borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, uključujući i krivično gonjenje Matraimova, ali njegovo kontroverzno zaleđe ne odaje sliku poštenog političara.

Vladajući političari često koriste slabašni pravosudni sistem Kirgistana kako bi progonili svoje političke protivnike umesto kriminalne grupe. Samo zahvaljujući nezavisnoj medijskoj sceni i nekolicini istraživačkih novinara, javnosti su poznate činjenice o vezama politike i kriminala.

Kao rezultat novinarskih istraga, pojavila se nova generacija političkih aktivista koji zahtevaju čistu politiku i efikasnije upravljanje. Neki od njih su formirali nove političke partije, poput Reforme, dok su drugi regrutovani u iskusnije opozicione stranke poput Ata-Mekena (Domovina) i Bir Bol (Budimo jedno). Svi oni vide decembarske izbore kao priliku da se politika očisti od kriminalnih i korumpiranih aktera. S obzirom na dugu istoriju veza politike, kriminala i korupcije u Kirgistanu, borba će biti teška.

(ForeignPolicy-ZTP, foto: EPA)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.