Već godinama je čitav svet zahvaćen kinesko-američkim suparništvom. Kina uspešno potiskuje SAD i druge zapadne zemlje sa vodećih pozicija u raznim sferama svetske ekonomije i politike. Amerika se tome žestoko opire, računajući na Veliku Britaniju, Kanadu, Australiju i Novi Zeland kao svoje glavne saveznike. Još za vreme Drugog svetskog ratu su obaveštajne službe ovih zemalja počele da sarađuju, što se kasnije pretvorilo u obaveštajni savez Pet očiju; ovaj sistem prikupljanja i prenosa informacija danas obuhvata čitav zapadni svet.
Ulaskom u novi period kinesko-američkih razmirica, SAD pokušavaju da uključe sve svoje partnere u ovaj konflikt. Tako je i savez Pet očiju dobio izrazito antikinesku dimenziju. U cilju zaštite informacija od kineske obaveštajne službe, SAD su inicirale potiskivanje kineskih telekomunikacionih kompanija poput Huawei-a i ZTE-a sa teritorije država Pet očiju.
Na iznenađenje Vašingtona, nisu sve članice alijanse pristale da bezuslovno slede američke zahteve. Novi Zeland je počeo da sabotira američku bitku sa Kinom. Podsetimo da je Kina najveći trgovinski partner ove zemlje, koja na kinesko tržište izvozi trećinu svojih roba; takođe, kineski turisti su do pandemije covida-19 bili najveći izvor deviznih prihoda za Novi Zeland.
Kada su Sjedinjene Države zatražile da sve članice Pet očiju prestanu da kupuju i koriste kinesku telekomunikacionu opremu, Novi Zeland je u početku poslušao i zabranio učešće Huawei-a u izgradnji svoje 5G mreže. Međutim, u januaru 2019, Kina je uvela trgovinske sankcije Novom Zelandu, pa je već sledećeg meseca premijerka Džasinda Ardern rekla da Huawei može da nastavi sa radom nakon detaljne bezbednosne provere. Nedugo zatim, u aprilu 2019., Ardern se u Pekingu sastala sa Si Đinpinom i obećala da će negovati kinesko-novozelandske odnose.
U novembru 2020., članice Pet očiju potpisale su zajedničku izjavu kojom su pozvale kinesko rukovodstvo da zaustavi represiju nad opozicijom u Honkongu. Nakon toga je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova preduzelo kritičku kampanju protiv saveza Pet očiju. Peking je tvrdio da su članice alijanse skovale „zaveru“ protiv Kine. Ubrzo se ovoj kritici pridružio i Novi Zeland.
U aprilu 2021., ministarka inostranih poslova Nanaja Mahuta je izjavila da je njenoj zemlji neprijatno zbog aktivnosti Pet očiju. Prema njenim rečima, Novi Zeland ne podržava umešanost Pet očiju u pitanja izvan nadležnosti saveza. Takođe je rekla da Novi Zeland zadržava pravo na neslaganje sa Pekingom, naročito po pitanju Honkonga i situacije u pokrajini Sinđang, gde su prema zapadnim navodima etničke i verske manjine potlačene.
Nakon ovih izjava, mediji su počeli da spekulišu o raskolu u savezu Pet očiju, te da Novi Zeland želi da napusti zapadnu sferu interesa i prepusti se autoritetu Kine. Ovakvi napisi su verovatno preterani, ali s obzirom na razmere kinesko-novozelandske trgovine i upadljivo izražavanje poštovanja prema Pekingu, pojava takvih tvrdnji nije neočekivana.
3. maja 2021., u Oklandu je održan 7. poslovni samit na kojem Kina i Novi Zeland tradicionalno diskutuju o ekonomskoj saradnji. Događaju su prisustvovali premijerka Ardern, ministar trgovine Demijen O’Konor i kineska ambasadorka Vu Si. Razgovaralo se o razvoju bilateralne trgovine i ekonomskoj krizi kao posledici pandemije covida-19. Međutim, diskusija je prevazilazila pitanja trgovine i ekonomskih odnosa.
Naime, Ardern je rekla da je shodno rastu kineske moći sve teže pomiriti razlike sa tom državom i da postoje pitanja oko kojih se Kina i Novi Zeland ne slažu i nikada se neće složiti. Ardern je naglasila da je ovo izazov ne samo za Novi Zeland, već i za druge zemlje u indo-pacifičkom regionu, Evropi i drugde. Zatim je ublažila ton govora, dodajući da pomenute kontroverze nemaju presudan značaj za kinesko-novozelandske odnose. S druge strane, ambasadorka Vu Si nije okolišala, već je ponovila da su događaji u Honkongu i Sinđangu unutrašnja stvar NR Kine.
Dan nakon poslovnog samita, novozelandski parlament je većao o situaciji u Sinđangu. Poznato je da su tamošnji Ujguri skloni separatizmu, a neki među njima i radikalnom islamizmu. Stoga kineske vlasti preduzimaju oštre mere koje mnogi stručnjaci smatraju preteranim. Mala grupa novozelandskih parlamentaraca predložila je da se kineski tretman Ujgura označi kao genocid. Tako ga inače označavaju zapadne članice Pet očiju, SAD, Velika Britanija i Kanada. Doneta odluka glasi da je vlada Novog Zelanda zabrinuta zbog kršenja ljudskih prava u Sinđangu, ali da postupke kineske države ne smatra genocidom.
Izjave premijerke i postupci Novog Zelanda pokazuju da ova zemlja još nije izabrala stranu između Kine i Zapada, premda, male i vojno nerazvijene države najčešće i nemaju izbora. Sigurno je da budućnost Novog Zelanda zavisi od ishoda strateške bitke na južnom Pacifiku. Valja napomenuti da je tokom svoje istorije Novi Zeland uvek bio sastavni deo engleskog govornog područja. Njegov geografski položaj između Australije i SAD-a takođe upućuje na saradnju sa Zapadom. Dakle, sama činjenica da se Novi Zeland suočava sa dilemom Zapad ili Kina govori o ogromnoj moći Pekinga i počecima velikih promena u postojećem svetskom poretku.
(NewEasternOutlook-ZTP, foto: TheAustralian)
