Crveno more, Džibuti, Somalija: Francuski geostrateški interesi na Rogu Afrike

Rog Afrike je mesto od velikog geopolitičkog i geostrateškog značaja, neraskidivo povezano sa ključnim aspektima njegove istorije i geografije. Umešanost spoljnih aktera i njihovih interesa ukazuje na ključnu ulogu geopolitike u oblikovanju bezbednosne i ekonomske putanje regiona. S obzirom na blizinu zemalja Persijskog zaliva i trgovinskih ruta koje prolaze kroz Bab al-Mandab i Adenski zaliv, region je ključna pomorska tačka u globalnom poretku.

Francuska je imala afričke kolonije od Berlinske konferencije 1884. godine, kada su evropske sile podelile teritorije Afrike među sobom. Francusko prisustvo datira iz 17. veka, ali je glavni period kolonijalne ekspanzije nastupio u 19. veku, invazijom na otomanski Alžir 1830. godine, osvajanjima u zapadnoj i ekvatorijalnoj Africi, te uspostavljanjem protektorata u Tunisu i Maroku.

Francuska imperija je bila zainteresovana za Egipat i pre Napoleonovih ratova 1798-1801. Takođe su je zanimale zemlje duž Crvenog mora i moreuza Bab el Mandep koji omogućava siguran prolaz robe. Džibuti je dobio na značaju kada je Francuska 1884. godine preuzela ovu teritoriju, tada poznatu kao Francuska Somalija. Kao teritorija naroda Afara i Isa, ostao je deo francuske republike sve do sticanja nezavisnosti 1977.

Francuski interesi su fokusirani na sledeće tačke:

  • Sigurnost prolaska robe i ljudi kroz moreuz Bab el Mandep i Crveno more
  • Projekcija moći u regionu Roga Afrike i primorskih država Crvenog mora (Egipta, Saudijske Arabije i Jemena)
  • Zaštita i očuvanje hrišćanske Etiopije u muslimanskom delu Roga Afrike.
  • Francuska imperijalna okupacija pod AFRICOM/ EU/NATO kišobranom, koji zahvata Egipat, Eritreju, Saudijsku Arabiju, Sudan, Jemen i Džibuti koji je sedište vojnih baza, u kojima se trenutno nalaze američke, francuske, italijanske, kineske i japanske trupe.

Da bi zaštitila svoje interese u Africi nakon perioda dekolonizacije, Francuska je preduzela seriju ekonomskih, političkih, vojnih i kulturnih sporazuma koji održavaju francusku dominaciju u bivšim kolonijama. Pored Džibutija, Francuzi kontrolišu i vojne baze u Rijunionu, Sejšelima i Kergelenskim ostrvima u Indijskom okeanu; preko moreuza Bab El Mandep uspostavlja se veza sa Adenskim zalivom i Crvenim morem, što je važno za ekonomske, vojne i geostrateške ciljeve.

Na taj način, Francuska koristi svoju političku, ekonomsku i vojnu moć, kao i članstvo u Savetu bezbednosti UN-a. Takođe, kao saveznica Amerike u NATO-u i AFRICOM-u, ona zaokružuje svoju moć u regionu. Iako je francusko kolonijalno carstvo davna prošlost, Pariz i dalje pokušava da očuva globalni uticaj kroz svoje bivše kolonije, ne samo u regionu Crvenog mora i Roga Afrike, već i u centralnoj i severnoj Africi.

Povrh toga, francuska energetska kompanija Total jedan od najvažnijih partnera za eksploataciju gasa i nafte u Etiopiji i Keniji. Total ima 45% udela u istraživanju morskog dna u Lamu basenu (blizu sporne somalijske pomorske granice), tačnije L11a, L11B i L12. Evidentno je da Francuzi koriste svoje bivše afričke kolonije u basenu Indijskog okeana i primorskim zemljama Crvenog mora za svoje geostrateške interese, u konkurenciji sa Turskom, Kinom i Rusijom.

Tursko-francusko rivalstvo u Africi traje od 2000. godine. Ove zemlje se takmiče za regionalni uticaj kroz saradnju sa zemljama istočne i zapadne Afrike. Francuska je sklopila strateška partnerstva sa arapskim zemljama poput Egipta, S. Arabije, Sudana i Emirata u cilju suzbijanja turskog uticaja i stvaranja zajedničke sfere interesa.

(GlobalResearch-ZTP, foto: Reddit/LeFricadelle)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.