Predsednik Turske se dugo predstavlja kao gorljivi kritičar Zapada kako bi pridobio patriotsku podršku kod kuće. Sada se sve više obraća i globalnoj publici. Pošto nije uspeo da preoblikuje Bliski istok nakon arapskog proleća, Erdogan traži novi teren na kojem će dokazivati svoju veličinu. Pokušava da se postavi kao glas umme (Muslimana svuda), ali i kao siromašnog sveta.
Dosadašnji napori uglavnom su bili usmereni na Evropu. Turska sebe tradicionalno doživljava kao zaštitnika etničkih Turaka u zemljama poput Francuske, Belgije i Nemačke. U novije vreme, Erdogan želi da proširi tu misiju. „Turska pokušava da se postavi kao glavni pokrovitelj svih muslimana“, kaže Sinem Adar, istraživač sa Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove. Ta politika je već realizovana na Balkanu, gde se Turska takmičila sa zemljama Zaliva za simpatije Bošnjaka, Albanaca i Kosovara, ali je u drugim regijama relativno nova.
Veliki deo ove misije je globalna kampanja protiv islamofobije, za koju je Erdoganova vlada mobilisala diplomatiju, humanitarne agencije, lobističke grupe i podobne intelektualce. Turskim konzulatima je naloženo da podstiču muslimane da prijave svaki slučaj verskih predrasuda ili zlostavljanja. (Turska, pak, zanemaruje zlostavljanje u Kini, gde je blizu milion muslimanskih Ujgura zatvoreno u kampove, a mnogi su i sterilisani.)
Predrasude prema muslimanima ozbiljan su problem u Evropi. Međutim, kritičari sumnjaju da Erdoganova kampanja zapravo želi da isprovocira nezadovoljstvo zapadnih vlada i opravda turske spoljnopolitičke ciljeve. Drugi se pribojavaju posledica po slobodu govora. Samim Akgonul, profesor sa Univerziteta u Strazburu, kaže da „Turska koristi islamofobiju kao izgovor za zabranu ili izbegavanje svake kritike islama u akademskom svetu i medijima“.
Turska se udvara i muslimanima i crncima u Americi. Erdogan je otvorio islamski centar blizu Vašingtona, dok je fondacija pod kontrolom njegove kćerke za 3 miliona dolara kupila čikaško imanje Muhameda Alija; plan je da se posed legendarnog boksera pretvori u letnju školu za muslimane. Pre nekoliko godina, Erdogan je upoznao kćerke Malkolma X-a, čuvenog aktiviste i crnog muslimana; jedna od njih je navodno rekla da je turski moćnik otelotvorio nasleđe njenog pokojnog oca. Ubrzo, Turska je ulicu blizu nove američke ambasade u Ankari preimenovala u „Aveniju Malkolm X“.
Ipak, nije sve išlo po planu. Erdogan je morao da prekine putovanje na Alijevu sahranu 2016. godine, nakon što je saznao da mu neće biti dozvoljeno da govori ili da položi komad tkanine na na kovčeg. A kada je nedavno osudio ubistvo Džordža Flojda, tvitujući o njegovoj smrti kao „jednoj od najbolnijih manifestacija nepravednog poretka“, crnačka levičarska grupa mu je rekla da gleda svoja posla. Analitičari ironično komentarišu da bi Erdoganova misija bolje prolazila ako bi prestao da hapsi hiljade svojih građana pod klimavim optužbama za terorizam, ili da ponižava milione Kurda goneći njihove lidere.
Ništa od ovoga nije pokolebalo Erdoganove globalne ambicije. Čini se da turski predsednik sebe doživljava ne samo kao glas svih muslimana već i čitavog globalnog juga. Svoj reizbor 2018. godine ocenio je kao pobedu za „sve ojađene ljude u našem regionu, sve potlačene u svetu“. On svakako može preuzeti zasluge za povećanje humanitarne pomoći, investicije u osiromašenu Somaliju, opiranje indijskoj opsadi Kašmira i prihvatanje skoro 4 miliona izbeglica iz susedne Sirije.
Antiimperijalistički pohod ga je odveo i na neka čudna mesta. Erdogan je podržao vlast Nikolasa Madura u Venecueli, što je podmazano stotinama miliona dolara u trgovini zlatom, kao i režim bivšeg predsednika Omara al-Bašira u Sudanu. U avgustu je beloruskom diktatoru Aleksandru Lukašenku čestitao „pobedu“ na nameštenim predsedničkim izborima.
Kampanja je do sada postigla određeni uspeh. Erdogan uživa podršku naroda u regijama Afrike i Azije. Nekih 75% Palestinaca i sličan postotak Jordanaca odobrava njegovu politiku, pokazuje anketa objavljena prošle godine. Njegova popularnost u Pakistanu je takva da se premijer Imran Kan našalio da bi Erdogan komotno mogao da pobedi na predstojećim izborima u toj zemlji. On je možda i najpopularniji muslimanski političar među mladim Arapima u Evropi, dodaje profesor Akgonul.
Izgleda da turski lider i njegovi obožavaoci veruju da se stari svetski poredak urušava i stoga traže ulogu u novom. Erdoganov zagrljaj sa globalnom periferijom prožet je kontradikcijama i licemerjem, svodeći ga više na formu nego suštinu. Ali njegova ambicija se ne može ignorisati.
(TheEconomist-ZTP, foto: AFP/Getty)
