Kako je Kina pokupovala zapadni visoko-tehnološki sektor

Poslednjih nekoliko godina zapadne vlade i parlamenti pokušavaju da spreče kompanije iz određenih zemalja (čitaj: Kine) da pokupuju njihove najinovativnije firme. Britanija pooštrava svoje zakone kako bi obeshrabrila strani kapital, a slično se ponašaju i Švedska, Francuska, Nemačka i Italija. U oktobru ove godine aktiviran je mehanizam kontrole direktnih stranih investicija u Evropskoj uniji. Ali takvi zakoni protiv akvizicija zapadnih firmi dolaze prekasno, jer Kina preuzima start-up preduzeća mnogo pre nego što stasaju za prodaju.

Na primer, u Švedskoj su između 2014. i 2019. kineski kupci preuzeli 51 švedsku firmu i kupili manjinske uloge u dodatnih 14. Kupoprodajnim ugovorima je obuhvaćeno i oko 100 podizvođača. Tokom 2018., kineske kompanije, od kojih su dve povezana sa vojskom, kupile su tri švedska proizvođača najmodernijih poluprovodnika. Kompaniju Imagination, vrhunskog britanskog proizvođača čipova, je 2017. kupila firma u vlasništvu kineskog državnog investicionog fonda. Pre toga je kineska firma kupila vodećeg nemačkog proizvođača industrijskih robota, firmu Kuka.

Ali akvizicije su samo deo kineskog učešća u haj-tek firmama zapadnih zemalja. U Kembriždovom naučnom parku, koji je u vlasništvu čuvenog univerziteta i adresa oko 120 najsavremenijih tehnoloških firmi, očekuje se pokretanje prve privatne 5G mreže. Dve kompanije koje rade na ovom projektu su lokalni Cambridge Wireless i kineski Huawei. Iako je britanska vlada zabranila instalaciju kineske 5G mreže u zemlji, Huawei nastavlja sa izgradnjom lokalne 5G mreže. Prošlog meseca je Sajmon Mid, izvršni direktor Cambridge Wireless-a, izjavio: „Pozivamo ambiciozna preduzeća da se uključe i kroz naše trogodišnje partnerstvo sa Huawei-om realizuju inovacioni 5G projekat.“

S obzirom na visoku koncentraciju tehnoloških inovacija u naučnom parku u Kembridžu, te činjenicu da je britanska vlada isključila Huawei iz državnih 5G projekata iz bezbednosnih razloga, čudno je da se privatna 5G mreža i dalje razvija. Ali budući je mreža privatna, nije nezakonita.

Huawei svakako nije jedina kineska kompanija koja se uključuje u napredne tehnologije razvijene u Kembridžu. Više zabrinjava prisustvo kineskog rizičnog kapitala koji uporno regrutuje najbolje inženjere. Recimo, Huawei sarađuje sa TusPark-om, britanskim ogrankom Cingua Univerziteta, kako bi „ubrzao digitalizaciju naučnog parka Kemdbriža, te omogućio preduzećima da podstaknu inovacije i steknu konkurentsku prednost“.

Na sajmovima u Kembridžu i Oksfordu, start-up preduzeća redovno nude svoje ideje kineskim investitorima. Nedavno su održane konferencije na temu „Kembridž i Put svile“ i „Kembridž iz kineske perspektive“. Vej Meng, diplomac sa Cingua Univerziteta i doktorant na Kembridžu, izjavio je lokalnim novinama da su „kineski investitori i tržište spremniji no ikada za saradnju sa britanskim firmama“. U najavi predstojeće konferencije stoji da su „kineski investitori posebno zainteresovani za preduzeća iz oblasti biotehnologije, interneta stvari, veštačke inteligencije i agrotehnologije“. Ovi razgovori su deo kineske strategije Made in China 2025, koja za cilj ima dostizanje statusa ekonomske supersile.

Slična je situacija i u Silikonskoj dolini. Kineska investiciona firma Puhua Capital glavni je donator start-up preduzeća na kalifornijskoj sceni visoke tehnologije. Danhua Capital, kompanija preduzetničkog kapitala sa sedištem u Palo Altu, u svom portfelju ima na desetine američkih start-up preduzeća. Prema izveštaju američke vlade iz 2018. godine, 151 start-up kompanija imala je najmanje jednog kineskog investitora. Kompanija TSVC, koju su zajednički osnovali opština Šenžen i Univerzitet Cingua, uložila je u skoro 200 tehnoloških start-up kompanija.

Ali javne investicije kineskog rizičnog kapitala samo su vrh ledenog brega. Kineske kompanije ulažu u zapadne startup-e i preko zapadnih firmi u kojima su delimični partneri. Ta ograničena partnerstva omogućavaju pristup tehnologiji, a da se imena investitora nigde ne pominju. Oni ne dobijaju pune zasluge za finalne tehnološke proizvode, ali imaju pristup firmi i pravo glasa u poslovnim odlukama.

Budući da ove kompanije nisu dužne da otkrivaju svoje partnere, niko ne zna koliko zapadnih startup-a je dobilo sredstva od kineskih investitora. Pritom, ograničeni partneri mogu biti povezani sa kineskom vladom. Prema istrazi Rojtersa iz 2018. godine, čak 20 kompanija iz Silikonske doline ima partnere povezane sa kineskim državnim institucijama.

Sigurno je da start-up preduzeća u Oksfordu, Kembriždu i Silikonskoj dolini imaju koristi od kineskog novca, a samim tim i čitava privreda. Ali po koju cenu? Ako Sjedinjene Države i Evropa dozvole slobodan pristup svojim inovativnim sektorima, same će biti krive ako izgube tehnološku trku.

(ForeignPolicy-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.