Kako je Amerika izgubila informacioni rat

Nedavno je zapadna javnost dobila uvid u razmere ruskog uticaja na internetu, nakon što je nekoliko farmi botova otkriveno u Ukrajini. Koristeći 40.000 SIM kartica smeštenih na 12 adresa širom zemlje, više od 10.000 botovskih naloga širilo je poruke radi potkopavanja ukrajinske vlade.

Ukrajina godinama služi kao ruska laboratorija za dezinformacije, svojevrstan centar za vođenje informacionog rata. Na šta je prethodna vest tačno ukazala? Uprkos većoj pozornosti, opreznosti društvenih mreža i milionskim ulaganjima u suzbijanje stranog uticaja, dezinformatori iz Rusije i drugih suparničkih država nisu ugašeni. Naprotiv, sada su im američki predsednički izbori na vidiku.

Uoči prethodnih američkih izbora 2016. godine, dezinformacije su bile deo svakodnevnog života u Kijevu. Pored aktivnosti na fizičkom bojnom polju, rat se uveliko vodio i u informacionom prostoru. Iz perspektive prosečnog Ukrajinca, Sjedinjene Države su predugo ignorisale nevolje Istočne i Srednje Evrope, i to na vlastiti rizik. Ratovanje informacijama ne poznaje granice, pa je samo bilo pitanje vremena kada će zahvatiti Zapad i SAD.

Svest o obimu ruskog uticaja i ranjivosti američkog društva na dezinformacije posebno je bila prisutna nakon izborne noći. Istraga specijalnog savetnika Roberta Milera detaljno je opisala kampanje na društvenim mrežama, osmišljene da pojačaju političke podele u Sjedinjenim Državama. Ovo je uključivalo i hakerske operacije ruske obaveštajne službe, kao i pokušaje ruske vlade da utiču na samu Trampovu kampanju.

Ipak, američko razumevanje modernog koncepta dezinformisanja nije mnogo odmaklo za protekle četiri godine. Vlada i mediji još uvek opisuju ruski uticaj kao “hakovanje” američkih izbora. Naizmenično se priča o ruskim “botovima” i “trolovima”, bez faktičkog znanja o ovim terminima (bot je automatizovani nalog kontrolisan programskim kodom, dok je trol stvarna osoba). Kažu još da su ruski oglasi širili “lažne vesti”, i da su spremni da to ponovo rade.

Većina ovakvih tvrdnji su zablude i poštapalice koje ne pomažu glasačima da shvate kako se njima manipuliše. Ruski operativci stvaraju informativni haos, bez potrebe za plasiranjem očiglednih falsifikata. Zapravo, “lažne vesti” opisuju samo delić ruskog operativnog delovanja. Najubedljiviji ruski narativi, kako u istočnoj Evropi tako i u SAD, baziraju se na istinama koje potpaljuju podele u društvu.

Ove istine mogu biti nesporne činjenice ili lična uverenja manjinskog stanovništva koje ruske operacije ciljaju. Tako su u Estoniji 2007. godine ruski mediji potencirali pritužbe etničkih Rusa, povodom navodno ugroženih kulturnih prava. U Poljskoj, Rusija nastavlja da podstiče teorije zavere o avionskoj nesreći iz 2010. godine, u kojoj su poginuli poljski predsednik i 100 članova političke elite. Najzad, osetljivost američkog društva na rasne, klasne i seksualne razlike, daje gorivo ruskim operacijama u Sjedinjenim Državama.

Nasuprot popularnom mišljenju, ove kampanje nisu realizovane preko izvikanih botova ili mrežnih oglasa plaćenih u rubljama – emocije su njihova primarna valuta. Ovo je američkoj javnosti postalo jasnije tokom poslednjih nekoliko meseci, kada su Rusija i Kina podupirale bes građana zbog pandemijskih mera i ubistva afro-amerikanca Džorža Flojda.

Uprkos tome, Amerikanci i njihova vlada i dalje slabo razumeju kako dezinformeri prilagođavaju svoje taktike. Od botovskih farmi u Ukrajini, do preuzimanja lokalnih organizacija u Nigeriji i Gani, te upotrebe američkih Facebook grupa za sejanje razdora, Rusija neprestano menja modele dezinformisanja kako bi otežala njihovo praćenje i neutralisanje.

Posledice ovakvih trendova biće sve očiglednije kako se približivamo novembarskim izborima. Sjedinjene Države su i dalje ranjive na ruske uticaje, što pokazuje i sudbina predloženog zakona o poštenom oglašavanju; zakon koji bi pojačao transparentnost u političkom marketingu propada u Senatu, jer republikanska većina odbija da ga stavi na glasanje. Socijalne mreže su prisiljene da same zavode red, uklanjajući naloge i grupe koje uporno krše njihove pravilnike. Ali sve je to i dalje presporo za prilagodljive dezinformere.

Američkom društvu su potrebna ozbiljna ulaganja u medijsku i digitalnu pismenost, kritičko razmišljanje, građanski aktivizam i novinarstvo koje će raditi u javnom interesu. Međutim, Trampova administracija je ovakve projekte u najboljem slučaju aktivno ignorisala.

(Nina Jankowicz/UnHerd-ZTP, foto: Tass/Getty)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.