Kadrovi Garde i bonjade: Iranci sumnjaju u kompetencije novih ministara

Od pobede Ebrahima Raisija na predsedničkim izborima 18. juna, u Iranu se povećao broj zaraženih kovidom-19, dok je dnevna stopa smrtnosti među najvišima na svetu. Većina Iranaca krivi (neizabrani) klerikalni režim; u januaru je vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, zabranio uvoz zapadnih vakcina jer se „Americi ne može verovati“. Kasnije se predomislio, ali je vakcinacija bila prespora da bi se zaustavilo širenje Delta soja. Raisi (na slici) sada mora da se pozabavi zdravstvenom krizom, kao i urušenom ekonomijom. Njegov relativno umereni prethodnik Hasan Ruhani je radio pod pritiskom tvrdokorne opozicije. Neki smatraju da će izbor Raisija, štićenika vrhovnog vođe, makar učiniti vladu stabilnijom.

Novi kabinet je svakako konzervativniji od Ruhanijevog; nema nijedne žene, već podosta muškaraca koji su pod sankcijama zapadnih zemalja, uključujući i samog predsednika. Sedam od 19 mesta pripalo je kadrovima Islamske revolucionarne garde (IRGC), uključujući četiri bivša komandanta. Pet članova kabineta dolazi iz Astane Kuds Razavi, najveće bonjade ili klerikalne fondacije, kojom je Raisi ranije upravljao. Šestoro je iz pravosuđa, još jednog konzervativnog bastiona koji je Raisi takođe predvodio.

Hamnei će dakle imati veću kontrolu nad ovom administracijom. Ne samo da je izabrao Raisija, već ga je usmerio ka Muhamedu Mokberu, novom potpredsedniku i menadžeru jednog od najvećih Hamneievih privrednih holdinga. Mokber je jedan od mnogih zvaničnika vlade koji su radili pod vrhovnim vođom. Muhamed Esmaili je upravljao nadzornim odborom iranske državne televizije koja je takođe pod kontrolom Hamneija. Sada je ministar kulture, zadužen za suzbijanje „devijacija i sekularizma“ u iranskoj kinematografiji, pozorištu i muzici.

Ali novi kabinet nije tako homogen kao što se čini. Unutra su ekonomski liberali, socijalisti, populisti, realisti i ideolozi. S obzirom da je Hamnei narušenog zdravlja, Raisi pokušava da pridobije širok spektar ličnosti koje će odrediti budućeg vrhovnog vođu. Iranci se, međutim, plaše da će se ministri boriti za plen, dodeljujući sebi i svojim saveznicima najbolje poslove i pogodnosti. Već su prigrabili oskudne doze Pfizera i AstraZenece, kažu kritičari, ostavljajući domaću (i neproverenu) vakcinu narodnim masama.

BDP je pao za oko 15% od 2018. Utisak je da vlada nema ubedljiva rešenja. „Navodno imaju plan, ali sve to deluje isprazno,“ kaže Sanam Vakil iz britanskog Četam Hausa. „Konzervativci nisu jedinstveni po ekonomskim pitanjima, pa dobijate mešavinu populizma i neoliberalizma.“ Raisi i njegovi ministri obećali su da će graditi milion pristupačnih kuća godišnje. Nejasno je odakle će to da finansiraju. Početkom godine je novi potpredsednik za ekonomska pitanja Mohsen Rezai predložio „praktičan” način za povećanje iranskih deviznih rezervi: otimanje zapadnih vojnika i traženje otkupa.

Najbolji način za dizanje ekonomije bilo bi oživljavanje sporazuma iz 2015, potpisanog između Irana i šest svetskih sila. Dogovor je nalagao da Iran uspori svoj nuklearni program u zamenu za ukidanje međunarodnih sankcija. Donald Tramp je povukao Ameriku iz sporazuma 2018. i odsekao Iran od svetske ekonomije. Predsednik Džo Bajden želi da ga obnovi, dok je Raisi rekao da podržava nastavak indirektnih razgovora između Irana i SAD-a.

Međutim, za sve buduće pregovore Raisi će verovatno zadužiti svog ministra spoljnih poslova Hoseina Amirabdulahjana, bliskog Hezbolahu i IRGC-u, koje Amerika smatra terorističkim grupama. Novog ministra unutrašnjih poslova, Ahmada Vahidija, Interpol traži zbog navodnog učešća u napadu na jevrejski kulturni centar u Buenos Airesu 1994. Ova imenovanja teško da ukazuju na želju za konstruktivnim međunarodnim odnosima.

(TheEconomist-ZTP, foto: AP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.