Prema pisanjima medija, Saudijska Arabija je tokom tajnih pregovora obećala jemenskim Hutima da će potpisati predlog UN-a o prekidu vatre; uslov je da Huti pristanu na uspostavljanje tampon zone duž granica saudijskog kraljevstva. Ako sporazum bude postignut, to će biti najveći pomak ka političkom rešenju sukoba koji traje od 2014., a koji mnogi posmatraju kao proksi rat Saudijske Arabije i Irana.
Uporedo, Džo Bajden je tokom svoje predizborne kampanje obećao da će prestati da prodaje oružje Saudijskoj Arabiji, najvećem kupcu američkog naoružanja na Bliskom istoku, te da će izvršiti određeni pritisak na Rijad da okonča rat. Takvim potezom bi se zaustavila zvanično najgora svetska humanitarna kriza koja je pogodila inače osiromašeni Jemen. Međutim, Huti verovatno neće biti spremni da sarađuju sa Saudijcima ukoliko odlazeći predsednik Tramp realizuje svoju nameru da ih proglasi terorističkom organizacijom. Poznato je da Vašington i Rijad jemenske Hute smatraju bliskim saveznicima Teherana i glavnom polugom za širenje iranskog uticaja u regionu.
U diplomatskim naporima naglašeno je učešće Muhameda Abdul-Salama, glavnog pregovarača Huta, i nekoliko visoko rangiranih saudijskih zvaničnika. Rijad je od Huta zahtevao dodatne bezbednosne garancije, uključujući tampon zonu duž granice sa severnim Jemenom, sve dok se ne formira prelazna vlada koju bi podržao UN. Saudijci žele da snage Huta obezbede koridor duž saudijskih granica i da odustanu od stalnih upada i artiljerijske vatre. Zauzvrat, kraljevstvo bi ublažilo vazdušnu i pomorsku blokadu u sklopu predloga Ujedinjenih nacija o prekidu vatre.
Rijad je prošle godine započeo posredne pregovore sa Hutima, tražeći potencijalni izlaz iz sukoba, što je naišlo na kritike Džoa Bajdena; u istom periodu ubijeno je na desetine hiljada ljudi, nakon čega je ugled saudijskog princa Muhameda bin Salmana ozbiljno ukaljan. Ambasador Irana u UN-u Mađid Takt-Ravanči tada je izjavio da „imamo jasan primer destruktivnih akcija Saudijske Arabije tokom poslednjih šest godina ničim izazvane invazije, usled čega su nastradale desetine hiljada žena, staraca i dece, a kuće, džamije, škole i bolnice sravnjene sa zemljom“.
Pregovori su zaglavljeni tokom poslednja dva meseca, usled eskalacije borbi u gasom bogatom Maribu, gde su Huti pokrenuli ofanzivu protiv pro-saudijskih trupa. Region Marib je poslednje uporište vlade Abdrabuha Mansura Hadija, koju priznaje međunarodna zajednica, a koju su Huti oborili krajem 2014. To je podstaklo pro-saudijsku koaliciju da se umeša u jemenski unutrašnji sukob. Komplikujući ionako tešku situaciju, borbe koalicionih snaga su usitnjene, stvarajući višeslojni rat koji traje skoro šest godina.
Pregovori Saudijaca i Hutija razvlače se već godinu dana, zajedno sa inicijativom Ujedinjenih nacija za sporazumni prekid vatre. Specijalni izaslanik UN-a Martin Grifits priprema sastanak licem u lice i deklaraciju kojom bi se okončala sva vazdušna, kopnena i pomorska neprijateljstva. Evropa bi bila logično mesto za takav sastanak, jer UN traže neutralnu i pristupačnu platformu za održavanje pregovora.
Sve oči su sada uprte u pokušaje Saudijske Arabije da posredstvom UN-a dođe do okončanja sukoba u susednoj zemlji. Kao zastupnici politički „legitimnih” snaga u Jemenu, Saudijci su, zajedno sa Evropskom unijom, podržali predlog sporazuma. Očekuje se da će i Velika Britanija imati značajnu ulogu u izradi pravne rezolucije koju će usvojiti Savet bezbednosti UN-a.
Prošle godine, obe strane su bile ohrabrene delimičnim sprovođenjem Stokholmskog sporazuma o razmeni zatvorenika, sklopljenog između jemenskog predsednika Abdrabuha Mansura Hadija i Huti pobunjenika koji kontrolišu glavni grad Sanu i severne oblasti zemlje. Međutim, neki analitičari nisu toliko optimistični u pogledu skorašnjeg završetka rata u Jemenu.
Uprkos diplomatskih naporima, rat se nastavio, ostavljajući stotine hiljada mrtvih i još više ranjenih. Milioni ljudi su postali izbeglice ili interno raseljeni. Od 29 miliona stanovnika, kolika je ukupna populacija Jemena, gotovo 22 miliona suočava se sa glađu i katastrofalnim uslovima života. Evidentno je uništavanje infrastrukture i iscrpljivanje prirodnih i industrijskih resursa zemlje.
Huti su nedavno pojačali napade, ne samo na položaje vlade u Jemenu već i na prekogranične ciljeve. Gotovo svakodnevno saudijske koalicione snage izveštavaju o presretanju i uništavanju raketa ili dronova natovarenih eksplozivom koje Huti lansiraju na saudijske ciljeve u južnim oblastima kraljevine. Odgovarajući na pojačane američke pritiske, Iran isporučuje sve više projektila i bespilotnih letelica svojim Huti saveznicima.
Prema rečima jednog zapadnog analitičara „Iranci ne žure da reše krizu i svojim saveznicima Hutima šalju još oružja, dolivajući ulje na vatru“. Teheran taktizira dok ne vidi kako će se Bajdenova administracija ponašati u vezi sa nuklearnim sporazumom i sankcijama. Persijanci se nikada neće odreći nečega a da zauzvrat ne dobiju ništa, a sada su svesni krajnjih granica saudijskog pritiska.
(NewEasternOutlook-ZTP, foto: Turkey Breaking News)
