Rekordnih 212 boraca za životnu sredinu ubijeno je prošle godine, izveštava Global Witness, međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava od moćnih kompanija. To je više od četiri osobe nedeljno, što je viša stopa smrtnosti nego britanskih i australijskih vojnika u ratnim zonama.
Među žrtvama nisu samo aktivisti, već i članovi lokalne zajednice i novinari. Dvoje novinara, Maratua Siregar i Maraden Sianipar, izbodeni su nožem 30. oktobra 2019, navodno zbog posredovanja u zemljišnom sporu između lokalnog stanovništva i proizvođača palminog ulja; suđenje do sada nije održano.
U Kazahstanu ga nastradao Jerlan Nurgalijev, čuvar divljih životinja i zaštitnih sajge, kritično ugrožene vrste antilope. Lovokradice su ga teško pretukle, a kasnije je umro od zadobijenih povreda. U ovom slučaju, tri muškarca su osuđena za ubistvo.
Global Witness dokumentuje ove incidente od 2012. godine i tvrdi da su nalazi neprecizni zbog velikog broja neprijavljenih ubistava. Iako od 2015. postoje sporazumi o zaštiti vitalnih ekosistema, koje posvećeni aktivisti pokušavaju da odbrane, broj ubistava samo se povećavao.
Mnogi koji nisu usmrćeni, ućutkani su pretnjama, seksualnim nasiljem, napadima i hapšenjima, uključujući turskog naučnika Bulenta Sika; on je prošle godine zatvoren samo zbog objavljivanja rezultata istraživanja koje je naručila vlada koja ga je uhapsila. Izveštaj je otkrio rizike od raka koji potiču od toksičnog zagađenja u zapadnoj Turskoj.
Šest konzervatora, koji rade na zaštiti azijskog geparda u Iranu, osuđeno je zbog „saradnje sa neprijateljskom državom“ (SAD). Izveštaj upozorava da će se ovakvi incidenti pogoršati sa pandemijom.
„Vlade širom sveta, od SAD-a do Brazila i Kolumbije do Filipina, iskoristile su virusnu krizu da pojačaju represivne mere i ukinu mnoge ekološke propise“, navodi se u izveštaju, sa posebnim osvrtom na zabranu protesta čak i u zapadnim zemljama poput SAD-a.
Istovremeno, mnoge kompanije koriste priliku da nastave spornu eksploataciju, poput krčenja domorodačkog zemljišta u Kambodži. U Australiji je tiho odobreno proširenje rudnika uglja koje potencijalno ugrožava slivove u Sidneju, iako su sastanci sa lokalcima otkazani zbog pandemije.
U Kolumbiji su dvojica domorodačkih lidera, Omar i Ernesto Gvaziruma, izbodeni nožem dok su boravili u kućnoj izlolaciji zbog pandemije, a tokom napada su povređeni i njihovi rođaci.
„Istraživanja jasno pokazuju da zemlje pod domorodačkom upravom imaju niže stope krčenja šuma i bolje rezultate očuvanja od zaštićenih zona u kojima nema domorodačke populacije“, objašnjava se u izveštaju. Ipak, blizu 40 odsto ubijenih pripada upravo ovakvim zajednicama.
Više od polovine ubistava zabeleženih 2019. bilo je iz samo dve zemlje: Kolumbije i Filipina. „Nemilosrdno klevetanje aktivista od strane vlasti i nekažnjavanje njihovih napadača najviše doprinose ovakvom stanju“, navodi se u izveštaju.
Većina ovih ubistava povezana je sa rudarskom industrijom (50 slučajeva) i agrobiznisom (34 slučaja), dakle dva sektora koji najviše doprinose klimatskoj krizi. Ali ovi incidenti nisu povezani samo sa uzrocima klimatskih promena – problem predstavlja i rudarenje minerala potrebnih za prelazak na zelenu ekonomiju.
(ScienceAlert-ZTP)
