CIA ima bliske odnose sa obaveštajnim službama zemalja engleskog govornog područja poput Britanije, Kanade, Australije i Novog Zelanda. Toliko bliske da se njihov savez naziva Pet očiju. Čak su i fiktivni američki i britanski operativci kao braća rođena. Kompanjon Džejmsa Bonda nije niko drugi do službenik CIA-e Feliks Lajter, koji će se pojaviti u najnovijem nastavku sage o agentu 007.
Ali veoma je važan obaveštajni odnos i sa jednom drugom zemljom: Poljskom. Ispod radara, poljski agenti su decenijama funkcionisali gotovo kao filijala CIA-e. „Poljska je 51. američka država,“ izjavio je jednom prilikom Džejms Pavit, bivši direktor tajnih operacija agencije, dodavši da „Amerikanci nemaju pojma o tome.“ Počeci ovih odnosa sežu do Hladnog rata. Za Sjedinjene Države, Poljska je bila lojalni saveznik sa agentima na nekim od najopasnijih mesta na svetu. S druge strane, Poljaci su dobili priliku da se oslobode sovjetskog jarma i integrišu u zapadni blok. Ali za to su platili visoku cenu.
Sve je počelo ranih 1980-ih, kada je poljski špijun Marjan Zaharski mesecima rovario po Los Anđelesu. Ispred nosa FBI-u, Zaharski je preneo Varšavi gomilu poverljivih dokumenata. Na kraju je uhvaćen i osuđen. Džon Palević, službenik CIA-e koji je Zaharskog pratio u Berlin 1985. na razmenu zatvorenika, seća se da je bio toliko impresioniran veštinama poljskog špijuna, da je poželeo da jednog dana sarađuje sa njemu sličnima. Palevič je dočekao svoju priliku nakon što su poludemokratski izbori iz 1989. doveli na vlast kadrove Solidarnosti. Početkom marta 1990, pozvonio je na vrata ambasade Poljske u Lisabonu i uspeo da dođe do obaveštajnog atašea. Palevič je dao na uvid svoj pravi pasoš (koristio je najmanje šest drugih tokom karijere) i kućni broj telefona, te predložio sastanak službenika CIA-e i poljskih špijuna. Tako je uspostavljen specifičan odnos.
Poljaci su ubrzo dobili priliku da se pokažu. U oktobru 1990, poslali su iskusnog špijuna iz komunističke ere u Irak radi spasavanja šestorice američkih obaveštajnih i vojnih oficira koji su ostali zaglavljeni u Bagdadu nakon Sadamove invazije na Kuvajt. Operacija „Prijateljski Sadam”, kako je nazvana, otvorila je vrata saradnji Poljske i SAD-a. „Ubrzo je upostavljena neka vrsta pobratimstva između dve službe,“ priseća se Bil Norvil, tada šef postaje CIA-e u Varšavi, a potom nadzornik serije zajedničkih operacija. CIA je počela da sarađuje sa poljskim špijunima širom sveta. „Bukvalno su bili spremni da urade sve da nas podrže,“ istakao je Norvil. S obzirom na američko poverenje u špijunske kapacitete Poljaka, „nismo se ustezali da zatražimo sve što nam je bilo potrebno“. CIA je odbila da komentariše moju buduću knjigu pod naslovom „Iz Varšave s ljubavlju”.
Poljska je imala pristup zemljama u kojima SAD nisu bile prisutne, počevši od glavnog grada Severne Koreje, Pjongjanga. Poljaci su održavali bliske veze sa Severnom Korejom tokom komunističke ere. Čak 280 poljskih delegata, uključujući vojne oficire, pijaniste, naučnike i biznismene, posetilo je Severnu Koreju 1986 i ‘87. Po završetku Hladnog rata, poljske veze i uticaj u Severnoj Koreji bili su pravo blago za Sjedinjene Države. Ubrzo su Poljaci počeli da unose obaveštajnu opremu američke proizvodnje u svoju ambasadu u Severnoj Koreji kako bi popunili prethodno ispražnjene prostorije.
Kuba je još jedno mesto gde je Poljska imala agenturnu mrežu. Prvi postkomunistički ataše ambasade u Vašingtonu, Rišard Universal, doneo je u SAD dugačku listu kontakata u Havani. Tamo je službovao krajem 1970-ih, kada je upoznao Fidela Kastra i uspostavio obaveštajne veze sa kubanskom obaveštajnom službom. Poljaci su verovali CIA-i, tretirajući svoje oficire u Poljskoj kao da su pripadnici iste službe. Američki obaveštajci se prisećaju da su obilazili central poljske službe bez pratnje domaćina. Međutim, toliko poverenje kasnije se pokazalo iluzornim.
Neposredno nakon napada 11. septembra, CIA je zatražila do poljskih zvaničnika da pritvori osumnjičene teroriste na poljskoj teritoriji. Prema rečima tadašnjeg predsednika Poljske Aleksandra Kvašnjevskog, Poljaci su tražili da se CIA pisanim dokumentom obaveže na humano postupanje sa zatvorenicima. CIA je odbila da potpiše, ali su Poljaci svejedno odobrili aranžman. Prvi pritvorenici pristigli su u decembru 2002. Pre toga je CIA već aktivirala objekat za ilegalne operacije – dvospratnu vilu u bazi za obuku poljskih obaveštajnih službi. Tamo je utamničen navodni organizator napada 11. septembra, Halid Šeik Mohamed. Tokom marta 2003, dok je bio izlagan brutalnom isleđivanju, shvatio da je u Poljskoj ugledavši „.pl“ na flaši vode.
Poljski zvaničnici su tada izjavili da im je neprijatno zbog činjenice da su im SAD zabranile ulazak u vilu. Vila je zatvorena u septembru 2003, ali su u novembru 2005. američki mediji izvestili da postoje tajne lokacije u istočnoj Evropi. I kada je predsednik Džordž V. Buš konačno priznao postojanje tajnih prekomorskih zatvora u govoru od 6. septembra 2006, poljski lideri su strepeli da će operacije na domaćem tlu biti provaljene. Osećali su se izneverenim. „Koji budući poljski premijer će odobriti operaciju koja krši poljske zakone?“ zapitao se Radoslav Sikorski, bivši poljski ministar odbrane koji je rukovodio mnogim tajnim misijama kao amrički partner. „To je bila izdaja poverenja,“ izjavio je kasnije predsednik Kvašnjevski.
Tokom 1994, šef postaje CIA-e u Varšavi Majkl Sulik predosetio je pogoršanje odnosa između dve nacije. „Trenutno imamo izvanredan odnos,“ rekao je svojim prijateljima u poljskoj obaveštajnoj službi, „ali u određenom trenutku ćemo vas izigrati, mada ne što bi vas Sovjeti izigrali“, dodao je. Uprkos tome, CIA je povlađivala Poljacima. Dva poljska oficira su mi pokazala nagrade koje su dobili u poslednjih nekoliko godina. CIA je 2004. četvorici poljskih oficira dala Legiju zasluga, najprestižnije odlikovanje američke vojske koje se dodeljuje strancima. Još jedan tim poljskih špijuna 2008. je dobio Legiju zasluga za misiju prikupljanja uzoraka vazduha radi testiranja prisustva obogaćenog uranijuma blizu nuklearnih postrojenja u Iranu.
Ipak, vremenom su se odnosi ohladili. Sadašnju poljsku vladu predvodi Partija prava i pravde, koja je započela političku kampanju protiv onih koji su stvorili savez sa Amerikom. Trideset godina nakon pada komunizma u Poljskoj, politička elita i dalje je opsednuta kažnjavanjem svih koji su služili staroj gardi. Međutim, svi su svesni činjenice da je Poljska američki saveznik. „Poljska se više ne posmatra kao nezavisna zemlja, već kao aktivni obaveštajni pomoćnik SAD-a,” primetio je Marek Dukačevski, bivši šef poljske vojnoobaveštajne agencije (2001-2005). Ali odnos više nije tako specijalan kao što je nekada bio.
(John Pomfret/NYTimes-ZTP, foto: Kacper Pempel/Reuters)
