Skoro 65 odsto Italijana veruje da grupa multinacionalnih korporacija kontroliše svet i da je „odgovorna za sve što nam se dešava“, prema istraživanju sprovedenom 2021. Italijanska premijerka Đorđa Meloni možda nije među ispitanicima, ali je pokazala sličnu podložnost teorijama zavere. Meloni je prvi zapadnoevropski lider koji prihvata teoriju ‘velike zamene’, koja tvrdi da je, umesto prirodne selidbe usled rata i siromaštva, migracija na Zapad unapred smišljena. Teorija sugeriše da se svetska politička i poslovna elita sastaje negde u tajnosti radi planiranja većeg priliva migranata, i to ne samo zarad jeftine radne snage, već i radi zamene bele rase smeđim i crnim ljudima. Ovu agendu je 2011. skovao Reno Kami, francuski pisac, ali su je potom prihvatili beli suprematisti u nekoliko evropskih zemalja i u Sjedinjenim Državama.
Metju Feldman, pisac i specijalista za desničarski ekstremizam, kaže da je teorija velike zamene dovoljno fleksibilna da je koriste konzervativci u razvodnjenom obliku i dovoljno opasna da pruži motiv terorističkim napadima, što smo „videli u previše slučajeva u poslednjih pet godina“. Među pristalicama teorije su ekstremisti koji stoje iza nekolicine najgorih napada u skorije vreme. Počinilac napada na muslimane na Novom Zelandu 2019, u kojem je ubijena 51 osoba, nazvao je svoj manifest „Velika zamena“. Prošle godine, čovek koji je ubio 10 crnaca u supermarketu u Njujorku, objavio je rasistički spis na 180 stranica, više puta navodeći pomenutu ideju. Bivši voditelj Foks Njuza Taker Karlson pominjao je to stotinama puta aludirajući na političku agendu američke Demokratske stranke koja navodno režira imigraciju jer želi da zameni biračko telo glasačima iz zemalja u razvoju, pošto su oni skloni da glasaju za Demokrate. Veza sa ekstremistima je primorala Meloni da prilagodi jezik i agendu nazove „planom za etničku supstituciju“ evropskih građana, „po željama krupnog kapitala“. Feldman kaže da je „etnička supstitucija“ samo „sinonim za veliku zamenu“.
On kaže da čak ni Meloni ne može da koristi baš tu formulaciju, „jer bi njeni politički protivnici odmah rekli ‘čekajte malo, da li vi to koristite istu frazu kao i teroristi?’” Meloni je javno „barem 15-20 puta” pomenula „plan za etničku supstituciju“, kaže Dejvid Broder, profesor istorije na Univerzitetu Sirakuza u Firenci i autor knjige Musolinijevi unuci: Fašizam u savremenoj Italiji. Broder kaže da članovi stranke Braća Italije često citiraju roman Žana Raspela The Camp of the Saints (1973), „neku vrstu preteče ’rasističke’ teorije velike zamene“. Teorija pretpostavlja „da navodno homogena italijanska ‘etnička skupina’ rizikuje da bude poklopljena muslimanskim i afričkim dođošima“, kaže Broder. On ističe da se Meloni zalagala za doseljavanje belih hrišćana italijanskog porekla iz Venecuele. Pored verske netrpeljivosti, sklonost italijanske premijerke teorijama zavere takođe je bila primetna kada je napala milijardera Džordža Soroša, dežurnog krivca za krajnju desnicu, kao „finansijera“ masovne imigracije. Ona je optužila italijansku levicu da podstiče „invaziju“ migranata i da im daje državljanstvo kroz Ius Soli, princip koji daje državljanstvo svakom rođenom u nekoj zemlji, ali koji se u Italiji primenjuje samo na decu imigranata u posebnim okolnostima.
Međutim, od prošlogodišnje predizborne kampanje i preuzimanja premijerske funkcike, Meloni mora da odmerava svoje reči, makar da bi Briselu delovala manje kontroverzno. Italiji su potrebne milijarde evra pomoći za oporavak od kovida-19, što bi moglo da bude stopirano bude li se premijerka protivila evropskim vrednostima. Od 2022. „Meloni je teoriju rastavila na nekoliko različitih slogana,“ dodaje Broder, „potencirajući rizik od pada nataliteta ili odbranu nacionalnog identiteta“. Hose Pedro Zukete, profesor društvenih nauka na Univerzitetu u Lisabonu i autor knjige The Identitarians, kaže: „Čak i ako je prestala da govori o ‘etničkoj zameni’, upravo je takva strepnja bila pokretačka snaga njene politike, kako u pogledu imigracije tako i u pogledu nataliteta.” Opadajući natalitet u Italiji postao je smokvin list kojim Meloni sada prikriva svoju antiimigrantsku i rasističku ideologiju, kažu posmatrači. (Italija ima jednu od najnižih stopa nataliteta u Evropi i zabeležila je najveći pad prošle godine. Prvi put je pala sa 400.000 na 393.000, beležeći stopu fertiliteta od 1,24 novorođenih po ženi, što je daleko ispod stope od 2,1 koja garantuje opstanak stanovništva iz generacije u generaciju.)
Italijanski politički stručnjaci smatraju da je Meloni lično morala da obuzda svoje rasističke i konspirativne ideje, ali da je zato dala odrešene ruke članovima svoje stranke. Kada je italijanski ministar poljoprivrede Frančesko Lolobriđida nedavno rekao da Italijanima preti „etnička zamena“ migrantima i da to „nije put napred“, italijanska opozicija je uzvratila optužbama za rasizam i vaskrsavanje fašističkog režima Benita Musolinija. Lolobriđida je ne samo član premijerkine partije Braća Italije već i njen zet. Italijanska vlada je odlučila da poboljša socijalna davanja za italijanske majke kako bi ih podstakla da više rađaju, što bi se smatralo bezazlenom nacionalnom politikom da nije Meloni i rasističke potke njezine stranke. S jedne strane, Meloni podržava natalitetsku agendu i želi da smanji porez na pojedine proizvode poput pelena i flašica za mleko, te da brigu o deci učini pristupačnijom. S druge strane, ona se jasno protivi davanju državljanstva deci rođenoj u imigrantskim porodicama. S jedne strane, zalaže se da italijanske majke uđu na tržište rada, s druge, ona insistira da se Italijanke zapošljavaju samo da migranti ne bi uzeli te poslove.
Italiji je hitno potrebno skoro 200.000 zemljoradnika, kao i hotelsko osoblje i baristi za kafiće. Meloni kaže da bi ta upražnjena mesta trebalo da popune Italijanke, a ne imigranti. „Način da se ovo reši nisu migranti,“ rekla je premijerka, „već ta velika, neiskorišćena rezerva ženske radne snage.” Pedro Zukete kaže da Meloni zagovara novi zakon o imigraciji koji će biti „mnogo oštriji“ po pitanju nezakonitog doseljavanja. Ona je zapretila pomorskom blokadom kako bi sprečila migrante da pređu Sredozemno more, pod izgovorom zaštite od utapanja, i potpisala je pakt sa Libijom, uprkos očajnom tretmanu migranata u ratom razorenoj zemlji. Dunja Mijatović, visoka komesarka Saveta Evrope, osudila je ovaj sporazum jer „olakšava presretanje izbeglica i azilanata te njihov sledstveni povratak u Libiju“. Na sastanku Evropskog saveta o migracijama u februaru, Meloni je rekla da „preraspodela migranata nikada nije bila moj prioritet“ i da Dobrovoljni mehanizam solidarnosti EU nije funkcionalan.
Mehanizam je uspostavljen radi smanjenja priliva migranata u primorske države poput Italije, Grčke i Malte te njihovog dobrovoljnog preseljenja u druge evropske zemlje. Od januara 2023, samo je 207 osoba imalo koristi od ovog programa, najviše zbog nespremnosti drugih država EU da prihvate imigrante. Prema Fronteksu, graničnoj i obalskoj straži EU, unija je prošle godine imala najveći porast nezakonite imigracije od 2016. Otkriveno je oko 330.000 prelaza, što je povećanje od 64 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Svesna nepravedne raspodele migranata širom Evrope i vođena teorijom o velikoj zameni, Meloni je bila puna hvale za odluku britanskih konzervativaca da deportuju tražioce azila u zemlje porekla, ili u Ruandu, „sigurnu“ treću naciju. Tokom nedavne posete Britaniji, Meloni je rekla da se britanska vlada vrlo dobro nosi sa „krijumčarima i ilegalnom migracijom“. „Pratim vaš rad i apsolutno se slažem sa vašim radom i mislim da postoji mnogo stvari koje možemo da uradimo zajedno,“ rekla je Rišiju Sunaku, britanskom premijeru.
Italija je, za razliku od Britanije, deo EU. Ako se moć na kontinentu ne pomeri više ka krajnjoj desnici, Meloni će morati da se obuzda. Pedro Zukete pak smatra da kako evropska društva budu postajala multikulturalnija i multietnička, „možemo pretpostaviti da će teorija ’velike zamene’ biti sve prisutnija u mejnstrim politikama. Partija Braća Italije ima svoje korene u Movimento Sociale Italiano, pokretu koji su stvorile Musolinijeve pristalice. Meloni ponavlja da je ona žena, majka i hrišćanka, posvećena odbrani Boga, zemlje i porodice. Ali njena podrška rasističkim teorijama sugeriše da ona misli samo na svoju porodicu i one koji liče na nju, isključujući one koji pripadaju drugoj veri ili prosto izgledaju tamnije, čak i ako se jednako osećaju Italijanima i jednako doprinose italijanskom društvu.
(ForeignPolicy-ZTP, foto: Alessandra Benedetti/Cobis/Getty)
