Italijanski parlament je prošle nedelje pokušavao ali nije uspeo da izabere novog predsednika na sedam tajnih glasanja. Zatim je, na osmom glasanju u subotu uveče, ogromnom većinom ponovo izabrala starog predsednika Serđa Matarelu, i to protiv njegove volje. Matarela (80), nekada član postkomunističke Demokratske stranke, a sada nezavisni kandidat, više puta je rekao da ne želi drugi sedmogodišnji mandat. Čak se preselio iz Kvirinala, predsedničke palate, na drugu lokaciju u Rimu.
On zapravo i nije bio kandidat u klasičnom smislu, jer nema formalnih kandidata na izborima za italijanskog predsednika čija su ovlašćenja, iako ograničena, često od presudnog značaja. Elektorat, u ovom slučaju 951 senator i poslanik i 58 regionalnih delegata, jednostavno glasaju koga žele za predsednika tako što upisuju njegovo ime na glasački listić. Međutim, oni za koje se glasa obično unapred daju odobrenje. Ali kada su, nakon nekoliko dana sporenja oko ostalih kandidata, grandi elettori dali 759 glasova Matareli na osmom glasanju, političar je morao da prihvati rezultat. Učinio je to, kako je rekao, iz osećaja dužnosti prema otadžbini.
Ova tipično italijanska tragikomedija dodatno je oslabila i podelila italijanski parlament. Pre svega, to je bila katastrofa za desnu koaliciju koja se sada suočava sa velikim resetom, ako ne i raspadom. To se desilo uprkos anketama koje su pokazivale da će koalicija osvojiti većinu mesta u parlamentu na sledećim izborima koji se moraju održati do 1. juna 2023. Dve od tri stranke koalicije, Liga, koju predvodi Mateo Salvini, i konzervativna Forca Italija Silvija Berluskonija, obećale su da nikada neće glasati za drugi mandat Matarele. Ali na kraju ipak jesu. Bez njihovih glasova, u parlamentu gde nijedna stranka ili koalicija nema većinu, on ne bi bio predsednik.
Đorđa Meloni, liderka postfašističke Braće Italije, trećeg koalicionog partnera koji je održao reč ne glasavši za Matarelu, rekla je novinarima da je koalicija sada ‘rasturena na sitne komade’ i da se ‘mora ponovo izgraditi od nule’. Na njihovom poslednjem sastanku u petak uveče, pre subotnjeg sedmog i osmog glasanja, Meloni tvrdi da su koalicioni saveznici obećavali da neće glasati za Matarelu. I onda su je izdali. Bes koji mnogi Italijani osećaju zbog takve podrške Matareli, insistirala je Meloni, biće usmeren prema svim strankama koje su tako postupile, a to su sve osim njene partije.
Rezultat izbora takođe je lična katastrofa za 85-godišnjeg Berluskonija koji se povukao kao kandidat desnice dva dana pre prvog glasanja iz razloga koji su ostali nejasni. Iako je izjavio da je njegova pojava suviše sporna bi postao predsednik, njegovi protivnici su naveli jednostavniji razlog – da nema dovoljno glasova. Ipak, Berluskoni je imao mnogo više sigurnih glasova od ostalih kandidata, iako ne većinu. A dan nakon povlačenja primljen je u bolnicu gde ostaje na lečenju, kako se navodi, od infekcije urinarnog trakta. Iz bolnice je preko Zoom-a učestvovao u grozničavom izbornom mešetarenju. Ne samo da je podržao Matarelu, nego izvori iz njegovog okruženja tvrde da je u to ubedio i mnoge druge.
Reizbor Matarele je i faul prema Marija Dragiju, koji je uveliko govorio da je njegova premijerska funkcija prošlost, ali da kao predsednik može da igra ulogu ‘dobroćudnog dedice’. Međutim, previše njih u parlamentu je želelo da izbegne mogućnost da bivši šef Evropske centralne banke i eks-generalni direktor Goldman Saksa postane predsednik. Dragi nije čak ni izabran, nego ga je lično Matarela imenovao za premijera kako bi predvodio vladu nacionalnog spasa, nakon što parlament nije uspeo da pronađe premijera među izabranim političarima. Bez obzira na sve to, uoči glasanja je u svim anketama bio favorit za novog predsednika, ispred drugoplasiranog Berluskonija. Ali, kako se ispostavilo, dobio je zanemarljiv broj glasova.
Glasove nije dobio jer je jedini način da se spreče vanredni izbori bio da ga zadrže na mestu premijera. Da je postao predsednik, parlament ne bi uspeo da nađe novog premijera iz svojih redova i zato bi opet morali pred građane. Ono što većina senatora i poslanika želi da izbegne je suočavanje sa biračima, najpre iz ličnih interesa. Trećina poslaničkih mesta u parlamentu trebalo bi da bude ukinuta u okviru velike reforme, a sa njima bi nestale i ogromne plate i povlastice. Povth toga, novoizabrani poslanici koji ne odsluže četiri i po godine petogodišnjeg mandata gube pravo na svoje izdašne penzije. Stoga bi morali da zadrže svoje pozicije još nekoliko meseci.
Strah od gubitka moći muči mnoge političare. Populistički pokret Pet zvezdica ima najviše poslanika, ali je iznutra podeljen i suočen sa padom podrške sa 33 odsto na izborima 2018. na oko 15 odsto u aktuelnim anketama. Zato beže od izbora kao od kuge. S druge strane, Demokratska stranka, treća po broju poslaničkih mesta, vodi u anketama ispred Lige i Braće Italije, ali takođe želi da izbegne izbore, jer nema dovoljno podrške za formiranje vlade.
Liga i Forca Italija takođe ne žele vanredne izbore, iako bi zajedno sa Braćom Italije mogle da formiraju vladu. Ali oni su deo Dragijeve vlade nacionalnog jedinstva i za sada im takva pozicija prija. Braća Italije je jedina velika stranka koja je odbila da se pridruži Dragijevoj vladi, opravdano tvrdeći da je nelegitimna, odnosno da nije formalno izabrana. I jedina je velika partija koja je listom glasala protiv Matarele. Na izborima 2018. dobila je samo 4,4 odsto glasova i ima samo 63 senatora i poslanika, ali od tada je njena popularnost drastično porasla.
Ali ona je ujedno jedina stranka koja se protivi Dragijevom režimu vakcinalnih pasoša koji je među najstrožijim u Evropi; njime se praktično ograničava sloboda kretanja nevakcinisanim građanima i vakcinacija proglašava obaveznom za starije od 50 godina. Zastupanje prava nevakcinisanih i nije naročiti magnet za glasova Italijana, jer većina građana odobrava strožije mere. Zato je Braća Italije, kao najpopularnija partija u anketama, izgubila deo podrške, mada i dalje ostaje za procenat iza Demokrata i Lige.
(TheSpectator-ZTP, foto: CNN)
