Poznato je da su Vikinzi prešli Atlantik mnogo pre nego što je Kristifor Kolumbo to učinio. Njihove sage su opisale ekspedicije na obale današnje Kanade: u Heluland, koji su naučnici identifikovali kao Bafinovo ostrvo ili Labrador; Markland (Labrador ili Njufaundlend) i Vinland (Njufaundlend ili južnija teritorija). Ostaci nordijskih naseobina pronađeni su na Njufaundlendu 1960.
Ali nije bilo dokaza da je iko sem severne Evrope čuo za Ameriku do Kolumbovog putovanja 1492. Sve do sada. Naučni časopis Terrae Incognitae objavio je rad Paola Kijeze, profesora srednjovekovne latinske književnosti na Univerzitetu u Milanu, koji dokazuje da je jedan italijanski monah pomenuo kontinent u svojoj knjizi napisanoj početkom 14. veka. Mimo naučne rezervisanosti koja karakteriše ovu monografiju, opisivanje Marklanda (lat. Marckalada) Kijeza smatra „zapanjujućim“.
Kijeza je 2015. u privatnoj kolekciji u Njujorku pronašao jedinu poznatu kopiju Cronicae universalis, koju je izvorno napisao dominikanski monah Galvano Fjama između 1339. i 1345. Knjiga je nekada pripadala biblioteci bazilike Sv. Ambrozija u Milanu. U doba Napoleona manastir je napušten, a biblioteka razasuta. Vlasnik Cronice dozvolio je Kijezi da fotografiše celu knjigu, a po povratku u Milano, profesor je zadao svojim studentima da prepišu sadržaj snimaka.
U finišu projekta, studentkinja Đulija Greko je pronašla odlomak u kojem Galvano, nakon opisa Islanda i Grenlanda, piše: „Dalje prema zapadu postoji još jedna zemlja, po imenu Markalada, u kojoj žive divovi; u ovoj zemlji postoje građevine sa tako velikim kamenim pločama da ih niko nije mogao sagraditi sem ogromnih divovi. Tamo postoji i zeleno drveće, životinje i veliki broj ptica.“
Kijeza kaže da su divovi bili uobičajeni u opisima dalekih predela u nordijskom folkloru i, zaista, Galvano je isticao da „nijedan mornar nikada nije saznao ništa pouzdano o ovoj zemlji i njenim svojstvima“. Monah je uredno citirao svoje izvore, od kojih je većina bila književna. Međutim, svoj opis Markalade pripisao je usmenom svedočenju „mornara koji krstare Danskim i Norveškim morima“.
Profesor veruje da su njihova svedočenja Galvanu preneli pomorci u Đenovi, luci najbližoj Milanu, gde je dominikanski monah najverovatnije pripremao svoj doktorat. Njegova teza iziskuje sledeće pitanje: zašto istočne obale Amerike nema ni na jednoj poznatoj đenovljanskoj mapi iz tog perioda? Time bi se moglo objasniti zašto je Kolumbo, Đenovljanin, bio spreman da zaplovi ka oblasti koju je većina savremenika smatrala beskrajnom pučinom bez kopna.
(TheEconomist-ZTP)
