Širom sveta nestašica prirodnog gasa počinje da se oseća. Cene struje u Nemačkoj i Francuskoj porasle su za oko 40% u poslednje dve nedelje. U mnogim zemljama, uključujući Britaniju i Španiju, vlade žure sa hitnim merama kako bi zaštitile potrošače. Fabrike se privremeno isključuju, od topionica aluminijuma u Meksiku do fabrika đubriva u Britaniji. Tržišta su u panici. Jedan broker opisuje situaciju kao globalnu finansijsku krizu ali u prometu roba. Čak i u Americi, najvećem svetskom proizvođaču prirodnog gasa, lobističke grupe pozivaju vladu da ograniči izvoz tečnog prirodnog gasa (LNG), čija se cena popela na 25 dolara po milionu britanskih termalnih jedinica (mBTU), tj. za dve trećine u proteklih mesec dana.
U izvesnom smislu, kriza ima veoma složene uzroke, od geopolitičkih gibanja do paničnog gomilanja robe u Aziji, što je cene poguralo naviše. Iz druge perspektive, pak, njeni uzroci su sasvim jednostavni: tržište energije, sa tankim kriznim zalihama, postalo je izuzetno osetljivo na promene. Takođe, smanjene investicije u fosilna goriva sugerišu da će nestabilnost postati trajno stanje.
Nestašice su bile iznenađenje za sve. Tokom 2019. bilo je dovoljno gasa na međunarodnom tržištu, zahvaljujući novim LNG pogonima koji aktivirani u Americi (vidi grafikon). Kada je izbila pandemija kovida-19 i karantinske mere ograničile potražnju, viškovi gasa uglavnom su uskladišteni u Evropi. To je bilo od koristi prošle zime, koja je bila posebno hladna u severnoj Aziji i Evropi. Ledena hladnoća je podigla potražnju za grejanjem. U Aziji je gas poskupeo četiri puta za tri meseca. Kupci, poput nacionalnih gasnih kompanija, računali su na tržište LNG-a da bi popunili zalihe. Mnoge isporuke namenjene Evropi preusmerene su u Aziju. Evropa je, naprotiv, opustošila svoje rezerve. Tamo su cene neznatno porasle.
Ove godine smo ponovo imali čudnu klimu. Vrelo leto dodatno je povećalo potražnju za gasom u Aziji. Region je usisao gotovo tri četvrtine globalnog uvoza LNG-a, prema podacima finansijske kompanije AllianceBernstein. Kina je prednjačila zahvaljujući brzom ekonomskom oporavku. U prvoj polovini 2021. proizvodnja struje skočila je za 16% u odnosu na prethodnu godinu. Tri petine kineske energije generiše se iz uglja, a petina iz hidroenergije. Međutim, proizvodnja hidroenergije je bila niska zbog suše, dok je potražnja uglja delimično opala zbog ekološki savesnih politika, poput prelaska na gasne kotlove. Investicije u rudarenje uglja takođe su bile niske, što je iziskivalo veće oslanjanje na prirodni gas. U prvoj polovini godine, proizvodnja gasa je rasla brže od uglja ili hidroenergije. Uvoz kineskog LNG-a porastao je za 26% u odnosu na prethodnu godinu.
I u drugim zemljama je skočila potražnja, delimično zbog toplog leta u Aziji. Povrh toga, Japan, Južna Koreja i Tajvan su prepunili svoje skladišne kapacitete. U međuvremenu, suša u Latinskoj Americi, koja polovinu svoje energije dobija iz hidrocentrala, podstakla je potrebu za gasom. Regionalna potražnja za LNG-om gotovo se udvostručila tokom prošle godine. Rastuća potražnja suočila se sa smanjenom ponudom LNG-a. Duga je lista manjih poteškoća koje su ugrozile globalnu proizvodnju. Nešto je uzrokovano radovima na održavanju postrojenja koji su kasnili zbog pandemije. Drugi problemi, poput požara u norveškoj LNG fabrici, bili su neplanirani. Kumulativni efekat svih ovih poremećaja bio je smanjenje globalne ponude LNG-a za otprilike 5%, procenjuje Majk Fulvud sa Oksfordskog instituta za energetske studije.
S obzirom da je Azija usisala LNG, evropskim kupcima je ostalo manje. Evropski uvoz LNG-a manji za oko 20% nego prošle godine. Zalihe gasa su oko 25% ispod njihovog dugoročnog proseka. Proizvodnja gasa takođe je opala u Britaniji i Holandiji. Analitičari su očekivali da će ruski Gazprom, koji doprema trećinu evropskog gasa, nadoknaditi razliku. Iako je ove godine ispunila svoje dugoročne gasne sporazume sa Evropom, Rusija nije prodala dodatne količine gasa. Neki sumnjaju da je razlog želja Gazproma da ubrza pokretanje Severnog toka 2.
Evropu je takođe pogodila nepovoljna klima. Na severozapadnom delu kontinenta bilo je malo vetra. Do polovine septembra, nemačka proizvodnja vetroenergije pala je za 50 odsto ispod petogodišnjeg proseka. Evropske kompanije obično reaguju na visoke cene gasa koristeći više uglja. Ali cena uglja je takođe rekordno visoka zbog potražnje za električnom energijom i uskih grla u proizvodnji. Troškovi evropskih dozvola za korišćenje fosilnih goriva takođe su rekordno visoki. Ove dozvole daju proizvođaču pravo da emituje određenu količinu gasova staklene bašte. S obzirom da sagorevanje uglja zagađuje više od sagorevanja prirodnog gasa, dozvole dodatno povećavaju cenu.
Američko tržište gasa reagovalo je na međunarodnu potražnju. U prvoj polovini 2021, Amerika je izvezla oko desetinu svoje proizvodnje prirodnog gasa, što je povećanje od 42% u odnosu na prethodnu godinu. Ali čak i da Amerika proizvodi više na domaćem tržištu, to ne bi doprinelo ravnoteži na međunarodnom tržištu LNG-a. Američka postrojenja za LNG rade skoro punim kapacitetom. Slična je situacija i kod drugih velikih proizvođača gasa, poput Australije i Katara. Proširenje LNG kapaciteta je moguće (Katar planira povećanje za 50%), ali za to su potrebne godine.
Šta bi moglo da doprinese smirivanju tržišta na kraći rok? Jedna mogućnost je zamena resursa. To se u nekim regijama već sada dešava. Evropa sagoreva više uglja nego u isto vreme prošle godine. Neke elektrane u Pakistanu i Bangladešu prešle su sa LNG-a na naftu. Druga mogućnost je povećanje snabdevanja iz Rusije. Ali teško je proceniti koliko Rusija može još da proizvede. Treća opcija je otopljavanje, ali meteorolozi već predviđaju hladnu zimu. Ne očekuje se da će cene gasa u skorije vreme pasti na razumnu meru.
(TheEconomist-ZTP, foto: Getty)
