Vina iz Bordoa imaju tendenciju da budu bolja u godinama kada su zime vlažne a leta topla i suva. Klimatske promene su učinile takve vremenske prilike učestalijim, čime se delimično može objasniti zašto su vina iz Bordoa bivala sve kvalitetnija u poslednjih 70 godina. U cilju boljeg razumevanja odnosa vremena i kvaliteta vina, Endrju Vud sa Univerziteta u Oksfordu i njegove kolege analizirali su podatke o temperaturi, padavinama i stručnim ocenama vina iz Bordoa (koja su uglavnom crvena) od 1950. do 2020. Istraživanje je bilo fokusirano na Bordo jer se lokalni vinogradi navodnjavaju isključivo kišom, dok vinski kritičari ocenjuju vina iz ovog regiona na godišnjem nivou, dajući nam predstavu o tome šta uopšte znači „dobra godina“.
Ispostavilo se da su vina sa najvišim ocenama proizvođena u godinama sa vlažnim zimama, kada je vinova loza u mirovanju, i vrelim, suvim letima, kada grožđe sazreva. Visoke količine padavina tokom zime donose kvalitetnije grožđe, jer „biljke tada naprave zalihe vode koje se mogu iskoristiti u proleće i podstaći rast“, kaže Vud. Na taj način se smanjuje salinitet zemljišta, tako da manje soli završava u grožđu. S druge strane, sušnija leta doprinose koncentrisanju šećera i aromatičnih jedinjenja tokom sazrevanja grožđa. Više temperature potpomažu razvoj ovih komponenti tako što jačaju fotosintezu. Istraživači su otkrili da su stručne ocene vina iz Bordoa generalno porasle od 1950. Razloge možemo tražiti u tehnološkom napretku vinske proizvodnje i udovoljavanju željama potrošača, ali i u klimatskim promenama koje su donele više vlažnih zima te suvih i toplih leta u Francuskoj.
Vina iz Bordoa bi se mogla dalje poboljšavati uporedo sa intenziviranjem klimatskih promena i ustaljivanjem pomenutih vremenskih prilika, ali verovatno postoji granica posle koje će leta postati suviše topla i suva da bi grožđe moglo da raste, kaže Vud. „Iz ove analize ne možemo zaključiti gde je ta prekretnica,“ dodaje naučnik. Vinogradi će verovatno postati sve ugroženiji teškim vremenskim prilikama poput šumskih požara, poplava i oluja sa gradom koji bi mogli da zbrišu kompletne useve. Iako se studija bavila samo regionom Bordoa, Vud smatra da bi i vinogradi širom sveta koji uzgajaju slične sorte, kao što su kaberne sovinjon i merlo, takođe trebalo da imaju koristi od vlažnih zima i suvih leta. Proizvođači vina će moći da iskoriste ova otkrića da poboljšaju kvalitet svojih vina, na primer, navodnjavanjem zemlje zimi, skiadanjem lišća sa vinove loze leti kako bi se smanjila zasenčenost grožđa, kao i drenažom i postavljanjem kišnih pokrivača u slučaju vlažnih leta, kaže naučnik.
(NewScientist-ZTP, foto: Frenchly)
