Istraživanje: Izloženost olovu je snizila IQ polovine Amerikanaca od 1940-e

Izloženost olovu u detinjstvu u Sjedinjenim Državama je sveprisutna i mnogo je opasnija nego što su prethodne procene sugerisale. Kada su istraživači analizirali upotrebu olovnog gasa iz 1940. i uporedli je sa podacima o tragovima olova u krvi iz sredine 1970-ih, otkrili su da je više od 54 odsto živućih Amerikanaca u 2015. bilo izloženo opasnim količinama olova u dečijem uzrastu.

To je više od 170 miliona odraslih koji danas imaju veći rizik od neurodegenerativnih bolesti, mentalnih bolesti i kardiovaskularnih problema, a zbog olova koje su udisali, unosili ili apsorbovali kao deca. Svaka izloženost olovu je opasna u bilo kom uzrastu, ali ovaj toksični metal je posebno štetan za decu jer može da ometa razvoj mozga, što dovodi do trajnih poteškoća u učenju i problema u ponašanju. Sve u svemu, istraživači procenjuju da je olovni gas smanjio ukupni IQ nacije za 824 miliona poena, što je skoro tri poena po osobi.

I to je samo prosečna vrednost. Ljudi rođeni 1960-ih i 1970-ih, kada je upotreba olovnog gasa bila na vrhuncu, mogli su da izgube u proseku šest do sedam IQ poena. Izloženost olovu u ovoj starosnoj grupi bila je osam puta veća od današnjih graničnih vrednosti. Kod većine ljudi ovi efekti se ne primećuju lako, ali kod onih koji imaju ispodprosečne kognitivne sposobnosti, može se postaviti dijagnoza intelektualne ometenosti. „Iskreno, bio sam šokiran,“ kaže sociolog Majkl Mekfarland sa Državnog univerziteta Floride. „A kada pogledam brojke, i dalje sam šokiran iako sam bio spreman za to.”

Otkako je američka vlada zabranila olovni benzin za automobile 1996, izloženost olovu u detinjstvu je postepeno opadala. Ipak, danas ima mnogo živih Amerikanaca koji se suočavaju sa posledicama svog odrastanja. Deca rođena posle 1996. generalno imaju niže količine olova u krvi nego njihovi roditelji i bake i deke, ali u poređenju sa generacijama iz predindustrijske ere, njihova izloženost olovu je i dalje visoka. Štaviše, postoje mnoge zajednice u SAD, poput grada Flinta u Mičigenu, koje i dalje pate od neograničene upotrebe olova, a rasni dispariteti su vrlo izraženi.

Na primer, otkriveno je da Afroamerikanci stariji od 45 godina imaju znatno viši nivo olova u krvi od njihovih suseda belaca, a to je važilo čak i za one rođene posle 1996. Autori studije sada ispituju dugoročne posledice te izloženosti i da li to može da objasni rasne disparitete u zdravstvenim rizicima, kao što su bolest bubrega, bolest srca i demencija. „Milioni nas šetaju unaokolo sa posledicama izloženosti olovu,“ kaže klinički psiholog Aron Ruben. „Nije kao da ste imali saobraćajnu nesreću i povredu ramena koja zaceli i onda ste dobro. Izgleda da je to ‘ozleda’ koja ostavlja posledice koje još uvek pokušavamo da shvatimo, ali su one svakako doživotne.“

Trovanje olovom je po prirodi podmuklo. Nevidljivi i bezmirisni zagađivač se dugo koristio u bojama, cevima i benzinu, i iako su kontrole bolje nego ranije, ogromne količine olova su već ušle u našu pijaću vodu, naše disajne puteve i naše domove. Olovni gas iz izduvnih gasova automobila možda više nije pretnja kakva je nekada bio, ali drugi izvori zagađenja olovom, poput lovačke municije, vodovoda i industrijskog otpada, i dalje predstavljaju rizik za ljude i širu okolinu. Studija iz 2021, na preko milion američke dece, otkrila je tragove olova u krvi polovine ispitanika. Deca koja žive u oblastima sa pretežno crnačkom populacijom više su potpadala pod rizičnu grupu. Neki istraživači smatraju da je zagađenje olovom „najdugotrajnija epidemija“ u zemlji, a snižavanje IQ poena obično se uzima kao indikator njegovih štetnih posledica po zdravlje.

Prošle godine, istraživači su otkrili da je izloženost olovu povezana sa ‘zapanjujuće velikim’ i ‘alarmantnim padom’ koeficijenta inteligencije od 1999. do 2010. Nove procene su zahvatile dublju prošlost, otkrivajući još veće količine olova u krvi kod starijih odraslih osoba. „Pružajući uvid u ukupan broj ljudi koji su bili izloženi olovu u ranom perioda života, ova studija pravi značajan iskorak ka razumevanju štete nanete stanovništvu SAD-a u jednom specifičnom domenu: kognitivnim sposobnostima,“ zaključuju autori.

(ScienceAlert-ZTP, foto: KGW8)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.