Izgleda da Poljskoj predstoji mesec dana intenzivnih koalicionih dogovora. Završne procene za parlamentarne izbore u nedelju pokazale su da je stranka Pravo i pravda Jaroslava Kačinjskog ostvarila najveći pojedinačni rezultat od 36,8 odsto, ali nedovoljno da sama formira vladu. Građanska koalicija Donalda Tuska dobila je 31,6 odsto, Treći put 13 odsto, Levica 8,6 odsto i Konfederacija 6,2 odsto glasova. Prema podacima za polovinu prebrojanih glasova, početne procene su se uglavnom pokazale pouzdanim.
Istorijski visok odziv birača od 72,9 odsto ukazao je na važnost ovih izbora za Poljake. Ako su poslednje ankete tačne, ovo je najveća izlaznost od pada komunizma, veća i od 62,7 odsto koliko je zabeleženo na prvim slobodnim izborima 1989. Broj Poljaka koji su glasali iz dijaspore je više nego dvostruko veći od poslednjih izbora, premašivši ukupno 600.000, od čega je preko 160.000 prijavljeno samo u Britaniji. Rekordni odziv je verovatno posledica opozicione kampanje, koja se u velikoj meri fokusirala na slogan da su ovi izbori poslednja odbrana poljske demokratije, prava Poljakinja i bliskih odnosa sa Evropskom unijom. Birači rođeni nakon pada komunizma postaju sve veći deo biračkog tela (najstariji su sada u ranim tridesetim), te izgleda da se politička uverenja pomeraju ka centru. Prema poslednjim anketama, 28,3 odsto birača starosti između 18 i 29 godina podržalo je Građansku koaliciju, dok su Pravo i pravda dobili tek 15 odsto glasova u ovoj kohorti. Birači stariji od 60 godina, inače glasačka baza Prava i pravde, izašli su u manjem broju od nacionalnog proseka (67 odsto). Ovo je verovatno doprinelo osetnijoj razlici u ukupnom rezultatu.
Niski rezultati Konfederacije sugerišu da na konzervativnoj strani poljske politike nema velike potrebe za radikalno desnom libertarijanskom strankom. Ali postoji znatno više interesovanja za patriotsko nacionalistički tip konzervativizma kakav zastupa Pravo i pravda. Podela zemlje na istok i zapad takođe je važan faktor, pri čemu istok većinom glasa za Pravo i pravdu, a zapad za opoziciju. Jedna od komplikacija je referendum o četiri ključne stavke kampanje Prava i pravde koja je pratila glasanje. Poljacima su postavljana pitanja o ilegalnoj migraciji, starosnoj dobi za odlazak u penziju i graničnom zidu sa Belorusijom. Donald Tusk je pozvao opozicione birače da ignorišu referendum i tako uskrate 50 odsto odziva koliko je potrebno da procedura postane obavezujuća. Čini se da je ova taktika uspela da osujeti referendum: učestvovalo je samo oko 40 odsto birača.
Posle ovako tesnih izbora, šta očekuje Poljsku? Predsednik Duda će gotovo sigurno ponuditi Pravu i pravdi, kao stranci sa najviše mandata, prvu priliku za formiranje vlade. Stranka će imati dve nedelje da to uradi i malo je verovatno da će uspeti, pošto konačne procene pokazuju da će osvojiti samo 200 mesta, što je za 31 manje od parlamentarne većine. Njen jedini potencijalni partner je Konfederacija, ali je malo verovatno da će zajedno imati 231 poslaničko mesto. Nijedna druga partija verovatno neće želeti da sarađuje sa Pravom i pravdom, koju mnogi optužuju za vođenje funkcionerske kampanje. Ako Pravo i pravda ne uspe da formira vladu, Duda će tada istu priliku ponuditi opoziciji. Građanska platforma, Treći put i Levica su tri stranke koje će najverovatnije moći da formiraju koalicionu vladu. Izborni rezultati im daju ukupno 53,2 odsto glasova; takvu vladu bi mogao da predvodi Donald Tusk, u zavisnosti od ishoda međustranačkih pregovora.
Partija ‘Treći put’ je zanimljiva novina na poljskoj političkoj sceni. Nastala spajanjem stranke Poljska 2050 Šimona Holovnije i Poljske narodne stranke, ona je socijalno konzervativnija od Građanske koalicije i Levice i verovatno neće podržati, na primer, liberalizaciju politike abortusa. Stranka bi se mogla pridružiti tročlanoj vladajućoj koaliciji, a istovremeno ostati jezičak na vagi između konzervativnih i liberalnih frakcija po ključnim pitanjima. Pojava Trećeg puta kao nove političke snage na ovim izborima pokazuje da su Poljaci umorni od ogorčenog sukoba između Prava i pravde i Građanske koalicije. Od ukupnog broja anketiranih građana koji su priznali da nisu učestvovali na prethodnim izborima, 17,9 odsto je reklo da je glasalo za Treći put. Najlošiji rezultat je imala Levica, kao jedna od partija koje su ostale fokusirane na sopstveni izborni program, umesto na ličnu kampanju. Na prošlim izborima, Unija demokratske levice (raniji naziv stranke) osvojila je 12,5 odsto glasova, u poređenju sa 8,6 odsto ove godine.
Uspon socijalno konzervativnijeg Trećeg puta i pad socijalno liberalne Levice pokazuju da je Poljska i dalje sklonija konzervativnom centrizmu nego radikalno levičarskoj politici. Pravo i pravda pak nije uspela da pokupi značajan udeo ovih glasova nakon osam godina na vlasti. Čini se da će zadatak za Pravo i pravdu biti pridobijanje mlađih glasača i potencijalnih koalicionih saveznika među manjim partijama kao što je Treći put. Budući da se broj penzionera kao njihove glasačke baze smanjuje, a libertarijanci u stilu Konfederacije ostaju nepopularni, Pravo i pravda će morati radikalno da preispita svoju ciljnu grupu i političke poruke ako želi da ostane vodeća snaga u poljskoj politici.
Uspeh Donalda Tuska samo će obradovati Brisel
Rezultat izbora nije naročito dobar ni za Poljake, ni za Evropu, ali će Evropska komisija i uopšte progresivci na kontinentu biti oduševljeni. Brisel ima dvostruku korist od Tuskove koalicije. Prvo, Poljska je jedna od retkih članica EU koja je ignorisala apele za socijalne reforme, negirala supremaciju evropskog zakona i, ponekad, prkosila sudskim imenovanjima te odlukama o imigraciji i životnoj sredini. Bez obzira na razvoj situacije, te pobune će verovatno prestati. Sve ostale stranke (osim Konfederacije) su pro-EU; čak i da Pravo i pravda nekako formira manjinsku vladu, morala bi da popusti i sarađuje sa Briselom. Varšava i Brisel su se često sukobljavali oko sastava poljskog ustavnog suda, koji kaže da pravo unije nije nužno supremno u Poljskoj. Za Građansku koaliciju, ovo pitanje se ni ne postavlja.
Drugo, neuspeh partije Prava i pravde će Briselu dati vetar u leđa u sporu sa drugom problematičnom članicom EU, Mađarskom. Iako se suštinski ne slažu oko naoružavanja Ukrajine, Mađarska i Poljska su se zajednički opirale pritiscima Brisela po drugim pitanjima. Na sastanku Evropskog saveta u junu, obe zemlje su se usprotivile novom paktu o migracijama. Iako postoje i druge populističke vlade u EU, uključujući Roberta Fica, izabranog u Slovačkoj pre dve nedelje, promena vlasti u Poljskoj kao rastućoj evropskoj sili, ostaviće mađarskog premijera Viktora Orbana usamljenog pred zahtevima Brisela. Evropska komisija bi čak mogla da iskoristi priliku da Mađarskoj konačno oduzme pravo glasa u EU prema članu 7 Povelje Evropske unije; Poljska je do sada uvek stavljala veto na ovu proceduru. Birokrate tvrde da Orbanova vlada ne poštuje fundamentalne evropske vrednosti slobode i demokratije.
Evropski socijalni progresivci će takođe navijati za Tuskovu vladu. Što se tiče pitanja abortusa i LGBT prava, gde su mnogi Poljaci i dalje tvrdoglavo konzervativni, mnogi vide rukovodstvo EU, koje je generalno socijalno progresivno, kao grubu silu koja nameće reforme, bez obzira šta građani misle. Vlada koja favorizuje zakone i vrednosti EU naspram nacionalnih osećanja je dar sa neba za evrobirokrate. Pravo i pravda, stranka koja je i dalje najpopularnija među biračima, i koja sublimira osećanja Poljaka po pitanjima imigracije i tražilaca azila, biće skrajnuta ili ustavljena.
Evropska politika na stranu, Tuskova koalicija će morati da rešava niz domaćih problema. Inflacija je i dalje previsoka, državna potrošnja treba da bude niža, penzioni fond treba reformisati, a postoji i zebnja da privatizacija daje strancima kontrolu nad vitalnim državnim resursima. Koalicija suprotnosti, koja spaja Levicu i suštinski hrišćansko-demokratski Treći put, neće se u svemu slagati. I stav Poljske prema Ukrajini bi se takođe mogao promeniti. Iako je buduća koalicija zvanično složna u podršci Kijevu, Tuskovo iskustvo evrobirokrate bi ponovo moglo da prevagne. Poljska je do sada gurala suzdržanu zapadnu Evropu na ukrajinsku stranu. Pitanje je da li će vlada Donalda Tuska, koji je u kampanji zagovarao pomirenje Poljske sa Nemačkom i Briselom, održati takvo raspoloženje.
Možda su ove spekulacije suviše pesimistične. Na kraju krajeva, vlada Građanske koalicije možda neće ni potrajati dovoljno dugo da bi Tusk stigao bilo šta da uradi. Lepo je navijati za koaliciju progresivaca protiv Pravo i pravde, ali šta dalje? Građanisti, Levica i Treći put nemaju mnogo toga zajedničkog. Svaka od ovih partija je konfederacija mnoštva manjih frakcija. Dugoročno, biće teško ubediti Levicu, koja zastupa prilično ortodoksnu levičarsku ekonomsku i društvenu ideologiju, da nastavi saradnju sa pretežno socijalno i fiskalno konzervativnim Trećim putem. Možda ćemo gledati nove poljske izbore pre nego što mnogi misle.
(TheSpectator-ZTP, foto: Wojtek Radwanski/AFP/Getty)
