Početak električnog vazduhoplovstva je pred nama, ali proći će još mnogo godina pre nego što će prosečni ekološki aktivista moći mirne savesti da leti električnim mlaznjakom dugog dometa.
U međuvremenu, naučnici pokušavaju da smanje zagađenje od postojećih aviona, a jedan od načina da to učine jeste promena vrste goriva. Umesto da avioni izbacuju ugljen-dioksid u atmosferu, istraživači sa Univerziteta Oksford i Kembridž u Velikoj Britaniji nedavno su smislili tehnologiju za izvlačenje tog gasa iz vazduha i njegove upotrebe umesto klasičnog goriva.
Umesto stvaranja čitave nove flotu električnih aviona, što bi zahtevalo ogromne pomake u tehnologiji skladištenja baterija, predloženi pristup doneo bi značajno smanjenje ugljeničnog zagađenja od aviosaobraćaja. Naravno, pod uslovom da funkcioniše na širokoj skali. U laboratoriji su istraživači uspeli da apsorbuju i pretvore gasoviti CO2 u mlazno gorivo, koristeći jeftin katalizator na bazi gvožđa.
Količina tako dobijenog tečnog goriva još uvek je premala da bi pokrenula stvarni avion, ali ako se ugljenik može uhvatiti iz vazduha u dovoljno velikoj zapremini, te pretvoriti u energiju sa dovoljno velikom efikasnošću, avion bi teoretski postao „ekološki neutralan”. „Ovaj katalitički proces omogućava ne samo smanjenje emisija ugljen-dioksida, već i proizvodnju obnovljivih i održivih mlaznih goriva,“ ističu autori.
Kada fosilna goriva sagorevaju, njihovi ugljovodonici se pretvaraju u ugljen-dioksid i vodu, oslobađajući energiju. Novi sistem u suštini preokreće ovaj prirodni proces. Dodavanjem toplote u sistem, inženjeri su uspeli da spoje ugljen-dioksid sa vodonikom i proizvedu nekoliko grama tečnog goriva koje bi moglo da radi u mlaznom motoru.
Katalizator ove impresivne hemijske reakcije sastoji se od gvožđa, mangana i kalijuma, koji su obilni prirodni elementi, lakši i jeftiniji za upotrebu od sličnih kandidata. Katalizator takođe lako interaguje sa vodonikom i pokazuje visoku osetljivost za niz ugljovodonika prisutnih u mlaznom gorivu. Rezultat je mala količina goriva, kao i nekoliko petrohemikalija koje se inače mogu dobiti samo iz fosilnih goriva.
Novi sistem nije prvi, niti će biti poslednji koji pretvara emisije ugljenika u poželjno biogorivo. U Kanadi, naučnici grade ogroman industrijski kompleks za apsorbovanje CO2, koristeći ga za proizvodnju ugljovodoničnog goriva. Međutim, iako je nekolicina studija pokazala da je moguće atmosferski CO2 pretvoriti u tečno gorivo, izuzetno je izazovno i skupo proizvesti veće količine.
Iako novi sistem obećava, mnogi ga smatraju čistim hajpom. Prošle godine, kada je jedna evropska kompanija najavila projekat za hvatanje CO2 iz vazduha, kritičari su istakli da bi tako dobijeno gorivo omogućilo svega pet minuta avionskog leta na dan. Ovako mali prinosi nisu rešenje za klimatsku krizu, zbog čega neki ekolozi tvrde da je jedina opcija da letimo manje. Tehnologija recikliranja ugljenika još uvek je daleko, a klimatske promene su već pred nama.
Najzad, sve zavisi od toga koliko brzo možemo da razvijemo ovu tehnologiju, a činjenica je da se to možda neće dogoditi dovoljno brzo. Plan inženjera je da novi sistem priključe na tipične emitere ugljenika poput termoelektrana, što bi zahtevalo kontinuiranu proizvodnju fosilnih goriva. Pritom, proces je veoma skup i teško da bi privukao veliki broj preduzeća.
Ipak, sa ubrzavanjem klimatskih promena i očekivanom porastom aviosaobraćaja u narednim godinama, inženjerski tim smatra konverziju CO2 „sastavnim i važnim delom kontrole gasova staklene bašte i održivog razvoja“. Ekološka goriva koja se oslanjaju na biljnu masu zahtevaju ogromne količine obradivih površina, stoga su poželjna alternativna rešenja.
(ScienceAlert-ZTP, foto: dsleeter_2000/flickr)
