Dejvid Kornvel, koji je šest decenija pisao pod pseudonimom Džon le Kare, i koji je umro 12. decembra u 89. godini, potiče iz duge tradicije britanskih pisaca koji su takođe bili špijuni. Za razliku od drugih autora, njegove knjige nadilaze žanr špijunskog romana. Kao i sama špijunaža, le Kareva književnost se tiče ljudskih slabosti: moralne podvojenosti, spletkarenja, sumnje i kukavičluka. Upravo je iz tog razloga njegova fikcija uticala na glavni predmet istraživanja – svet obaveštajnih službi.
Iako je za britansku službu radio samo nekoliko godina, i to na pozicijama nižeg ranga, le Kare je bio jedini romanopisac koji je služio i u MI5 i MI6, što je sigurno oblikovalo njegovu spisateljsku karijeru. Svoj prvi roman, Call for the Dead (1961), napisao je dok se vozio od kuće do sedišta MI5 u Londonu, mada se do objave romana već bio prebacio u MI6. U to vreme, obe službe su radile u dubokoj tajnosti, mnogo više nego danas. Britanska vlada tada nije čak ni priznavala postojanje svojih obaveštajnih službi. Budući da mu je pominjanje bilo koje službe bilo zabranjeno, le Kare ih je spojio u jednu izmišljenu instituciju: Cirkus.
Pomenuta knjiga je čitaoce upoznala sa Džordžom Smajlijem, najpoznatijim le Kareovim junakom. Prvi opis Smajlija kao niskog, debelog, tihog, neprivlačnog, loše odevenog, nalik na „žabu sa šeširom“, oženjenog prelepom plemkinjom, bio je sušta suprotnost Džejmsu Bondu Jana Fleminga. Le Kare je svet špijunaže obojio svakodnevnim sivilom u kojem su se čitaoci, uključujući i mnoge obaveštajne oficire, lako mogli prepoznati.
Le Kareovi romani su bili toliko čitani da su definisali javnu percepciju MI6. Prateći Smajlija i njegove kolege, čitaoci su mogli zaključiti da je izdaja bila ključna karakteristika odnosa u MI6. Stvarnost je bila drugačija. Javno dostupni dosijei britanske službe otkrivaju visok stepen poverenja među njenim oficirima.
Le Kare je nadahnuće pronalazio u realnim špijunskim pričama iz vremena hladnog rata. Izdajstvo i štetu koju je Kim Filbi, glavni agent KGB-a unutar MI6, naneo britanskoj službi, obradio je u jednom od svojih najslavnijih romana Tinker Tailor Soldier Spy (1974), i kroz lik Magnusa Pima, glavnog junaka u A Perfect Spy (1986). Roman The Spy Who Came In From the Cold objavljen je iste godine kada je Filbi prebegao u Sovjetski Savez, 1963. godine, gde se pridružio svojim kolegama špijunima, Gaju Bardžisu i Donaldu Meklinu.
Slučaj Olega Penkovskog, agenta CIA-e i MI6 u sovjetskoj vojnoj službi, dao je le Kareu inspiraciju za The Russia House (1989). Informacije Penkovskog u vezi sa sovjetskim raketama pomogle su američkom predsedniku Kenediju da reši kubansku raketnu krizu oktobra 1962. Grevil Vajn, stvarni britanski biznismen preko kojeg je MI6 kontaktirao sa Penkovskim, bio je le Kareova inspiracija za lik Bartolomea „Barlija“ Blera.
Le Kare je koristio svoju skromnu službenu karijeru kako bi udahnuo autentičnost i uverljivost svojim romanima. U vreme kada se zvanično vrlo malo govorilo o tajnim službama, njegove knjige su publici pružile neformalno obrazovanje. Stoga je narod u posleratnoj Britaniji znao više fantazija nego činjenica o vlastitoj dubokoj državi.
Tajanstvenost koju su obaveštajne službe gajile, i o kojoj je le Kare pisao, proizvela je nerealne prikaze britanskih špjiuna u romanima, filmovima i TV serijama. Le Kareovim romanima nedostaje uravnotežena slika britanskih obaveštajnih uspeha. Penkovski je prosleđivao dragocene informacije iz sovjetske obaveštajne službe, dok ga KGB nije uhvatio i pogubio. Le Kare nikada nije pisao o Olegu Gordijevskom, izuzetno uspešnom agentu kojeg je MI6 regrutovao, ubacio u KGB, a zatim izvukao iz Sovjetskog Saveza i prebacio u Britaniju.
Iako su le Kareovi romani bili fikcija, njihove granice sa stvarnim svetom špijunaže bile su prilično zamagljene. Za razliku od drugih pisaca špijunske fikcije poput Grejema Grina (ratni oficir MI6), le Kareovo štivo je ušlo u same obaveštajne službe. U Tinker Tailor Soldier Spy popularisao je izraz „krtica“ za dugogodišnjeg neprijateljskog agenta, ubačenog u obaveštajnu službu domaćina. Kasnije je taj termin postao deo profesionalnog rečnika službe.
Le Kare je odgovoran i za druge obaveštajne termine koji su prihvaćeni sa obe strane Atlantika, npr. honeytrap (seksi zamka), lovac na skalpove i upaljač. Unutar CIA-e, odeljenje službe koje je lovilo sovjetske agente nazvano je Russia House (Ruska kuća). Takođe, viši oficiri CIA-e jurili su svog stvarnog Karlu, Smajlijevog glavnog obaveštajnog neprijatelja u romanima.
Le Kareove knjige su stizale i iza Gvozdene zavese; nije slučajno što je ruska ambasada u Londonu izdala saopštenje nakon njegove smrti: „Iako na drugoj strani Gvozdene zavese, Rusiju je poznavao i razumeo, kao i milione ruskih čitalaca koji mu se dive“.
Poslednji šef sovjetske spoljne obaveštajne službe i prvi šef ruske postsovjetske službe, Jevgenij Primakov, bio je veliki poštovalac le Karea. Kada je 1997. posetio London kao ministar spoljnih poslova, Primakov je zamolio ruskog ambasadora da pozove le Karea na ručak: „Uživao sam razgovarajući sa ovim izuzetnim čovekom. Posebno me je obradovalo kada sam dobio primerak njegovog romana Smiley’s People, sa autorskim potpisom: „Evgeniju Maksimoviču Primakovu sa toplim željama i nadom da ćemo živeti u mnogo boljem svetu od onog koji je ovde opisan.“ Primakov je priznao le Kareu: „Prepoznajem se u Džordžu Smajliju.“
Međutim, šefovi MI6 su imali drugačije reakcije. Ser Moris Oldfild, šef službe od 1973. do 1978. godine, rekao je ser Aleku Ginisu koji je glumio Smajlija u poznatoj TV seriji da „Dejvid Kornvel i njemu slični otežavaju službi da regrutujte pristojne oficire i doušnike. Čitaju njegove knjige i zgađeni su.“ Ser Ričard Dirlav, šef od 1999. do 2004., rekao je na jednom književnom festivalu 2019. godine:
„Svi smo uživali čitajući knjige o Smajliju. Međutim, on je toliko kritičan u svojim opisima MI6, da je većina profesionalnih službenika prilično ljuta na njega. Obaveštajne organizacije zasnivaju se na poverenju među kolegama, a njegove knjige se isključivo bave izdajom.”
Britanske obaveštajne službe izgledaju mnogo drugačije nego pre šest decenija, kada im se le Kare priključio. MI6 danas ima transparentan proces zapošljavanja, a njegovi šefovi, sadašnji i penzionisani, imaju javne profile, a neki čak i tvituju. Nakon vesti o piščevoj smrti, aktuelni šef MI6 Ričard Mur tvitovao je saučešće svih iz River House-a, izmišljenog imena kojim le Kare nazivao sedište MI6 u Londonu. Mur je pohvalio le Kareove „ubedljive i briljantne romane“.
Ipak, Murov prvi tvit u svojstvu šefa MI6 imao je nešto drugačiji ton i odnos prema legendarnom piscu. Pozvao je potencijalne Smajlije da ne traže posao u službi.
(ForeignPolicy-ZTP, foto: New York Times)
