Više od 20 godina Zapad je ignorisao kinesku militarizaciju Južnog kineskog mora. Tojest, sve dok nije postalo kasno. Sada, nakon što su veštački proširena i nasuta peskom, ostrva ovog ključnog pomorskog prostora su prošarana kineskim raketnim sistemima i pistama. Manje regionalne nacije, koje takođe polažu pravo na delove ovog mora, mogu samo uzalud da protestuju. Hoće li slobodni svet učiti na istorijskim greškama? Peking sada pokušava ponovo da iscrta mapu preko Himalaja, narčito u Arunačal Pradešu, teritoriji u severoistočnoj Indiji za koju Kina tvrdi da je „Južni Tibet“.
Prošle nedelje su se kineske i indijske trupe sukobile u oblasti Tavang. Iako su se obe strane brzo povukle, incident sugeriše da stvari ne stoje dobro duž indo-kineske granice, loše definisane duž Linije stvarne kontrole (LAC). Još više zabrinjavaju razmere kineskog prisustva. Navodno ima 600 pripadnika Narodnooslobodilačke armije (PLA), zbog čega indijski stratezi smatraju da takvi upadi čine sastavni deo kineske politike prema Nju Delhiju. Nezvanični snimak prethodnog sukoba u Arunačal Pradešu iz 2001, koji se pojavio ubrzo nakon najnovijeg okršaja, najbolje ilustruje ovu borbu za kontrolu nad teritorijom. Iako obe strane imaju moderne vojske i nuklearno oružje, upustile se se fizički obračun čovek-na-čoveka. Kineski vojnici su nadirali sa štitovima u rukama, kao rimska falanga, dok su ih indijske trupe odbijale kako god su mogle (u ovom slučaju, sa debelim drvenim štapovima).
Ova scena je podsetila na događaje od pre dve godine duž zapadnog dela LAC-a u dolini Galvan. Ovde su se indijski i kineski vojnici tukli pesnicama i kamenjem. Za razliku od nedavnog sukoba, ova borba prsa u prsa rezultirala je smrću oko 20 indijskih vojnika. Procenjuje se da je PLA pretrpela slične žrtve. Logično je fokusirati se na ove sukobe, posebno na Galvan, budući da se tu desio prvi gubitak života od 1975. Međutim, kada se vratimo na širu sliku, mir duž ovog planinskog lanca izgleda još krhkije ako pogledate sve kineske nasrtaje širom regiona, posebno one male i naizgled bezazlene. Pre svega, čini se da su ovi sukobi mnogo učestaliji nego što indijska vlada priznaje. Iako Nju Delhi zaista želi da osvetli izazove koje mu predstavlja severni sused, on takođe mora da umiri svoje stanovništvo. Pretpostavimo da Narendra Modi, njegova nacionalistička partija (BJP) i vlada ne mogu da održe teritorijalni integritet zemlje. Indijski birači bi se s pravom zapitali kojoj svrsi ovi akteri služe.
Jedan viši indijski ofcir nedavno je priznao da su sukobi sa PLA u Arunačal Pradešu postali češći u poslednje dve godine, te da se sada dešavaju dva-tri puta mesečno. Ipak, rekao je, indijskoj vojsci je odozgo naređeno da ćuti o ovim incidentima. On smatra da je razlog to što „BJP želi da prikrije krizu“. Ali kineske akcije u Arunačal Pradešu prevazilaze vojno manevrisanje. Peking šalje nomadske stočare duboko u indijsku teritoriju da podignu stalne objekte kao što su štale. Možda ne deluje dramatično, ali ovo je samo ivica potencijalno debljeg klina, kao što svedoči iskustvo Butana. Sredinom 1990-ih, zvaničnici Komunističke partije Kine (KPK) iz tzv. Tibetske autonomne oblasti počeli su da ohrabruju lokalne nomade da se nasele u severnoj butanskoj dolini Bejul. Ono što je počelo kao manji spor oko nomadske ispaše pretvorilo se u značajniji problem za vladu Butana. Peking je 2016. započeo izgradnju puteva i komunikacione stanice u Bejulu. Od tada je izniklo novo selo nazvano Gjalapug, sa populacijom od par stotins žitelja, uz malu hidroelektranu, dva administrativna centra KPK, skladišta za humanitarnu pomoć i niz bezbednosnih ispostava.
Prošle godine, prvi put u istoriji graničnog spora između Kine i Butana, Kina je zatražila 740 kvadratnih kilometara teritorije koja zahvata rezervat za divlje životinje Sakteng u istočnom Butanu. Ovaj potez je nesumnjivo osmišljen da primora Butan da ustupi strateški važno područje na zapadu zemlje, u blizini visoravni Doklam. Ne bude li finalizacije pregovora, Peking ima rezervni plan; Kina gradi sela na zapadu, sa raznim vojnim infrastrukturama, od borbenih položaja do heliodroma. Od Bejula do ostatka Butana i Južnog kineskog mora, Peking je postepeno odbacivao međunarodna pravila i potvrdio stari princip: posedovanje je 90 odsto zakona. Iako je Pekingu ovo prošlo u Butanu i manjim zemljama jugoistočne Azije, malo je verovatno da će Indija kapitulirati pred ovakvom revizijom kineskih granica. Indijski ministar spoljnih poslova potvrdio je da je, reagujući na događaje u Arunačal Pradešu, indijska vojska pojačala tamošnje prisustvo. U međuvremenu, Vašington je izrazio solidarnost sa Nju Delhijem. Sada se postavlja pitanje: da li će ostatak Zapada slediti američki primer ili će nastaviti da zatvara oči?
(TheSpectator-ZTP, foto: AFP/Getty)
