Nedavno je devetogodišnji makaki majmun zvani Pejdžer uspešno igrao igricu Pong koristeći samo svoj um. Iako zvuči kao naučna fantastika, demonstracija kompanije Neuralink, u vlasništvu Ilona Maska, prikazala je funkcionalan interfejs mozga i mašine.
Disk veličine novčića (Link) ugrađen je preciznim hirurškim robotom u Pejdžerov mozak, povezujući hiljade niti čipa sa motoričkim neuronima. Interfejsi mozak-mašina mogu doneti ogromnu korist čovečanstvu, ali da bismo uživali u njihovim prednostima, moraćemo da smanjimo rizike na prihvatljiv nivo.
Pejdžeru je najpre pokazano kako da igra Pong na uobičajeni način, upotrebom džojstika. Kada bi povukao ispravan potez, majmun bi dobio gutljaj smutija od banane. Dok je igrao igricu, implant je beležio obrasce električne aktivnosti u njegovom mozgu. Tako je utvrđeno koji neuroni kontrolišu koje pokrete.
Džojstik je zatim isključen, a Pejdžer je nastavio da igra igricu koristeći svoj um, i to je učinio majstorski. Ovaj model Neuralinka je apgrejd prethodne verzije iz 2020. godine, kada je testirana svinja Gertruda. Svinji je instaliran čip i sniman je moždani signal, ali nije obavljala nikakav konkretan zadatak.
Inženjeri Neuralinka kažu da njihova tehnologija može da pomogne ljudima koji su paralizovani usled povreda kičme ili mozga, dajući im mogućnost da mentalno upravljaju kompjuterskim uređajima. To bi paraplegičarima, kvadriplegičarima i žrtvama moždanog udara pružilo šansu da povrate svoje kapacitete. Signali iz čipa Link mogu da upravljaju protetičkim udovima, tako da povratni signal stvara realan osećaj u rukama ili nogama.
Slušni implanti to već čine pretvarajući spoljne akustičke signale u neuronske informacije, koje mozak dalje pretvara u zvuk koji nosilac „čuje“. Neuralink tvrdi da njegova tehnologija može da leči depresiju, zavisnost, slepilo, gluvoću i niz drugih neuroloških poremećaja. To se postiže putem implanata koji stimulišu područja mozga povezana sa ovim stanjima.
Interfejs mozak-mašina takođe može imati i vanterapijsku primenu. Jedna od mogućnosti je brža interakcija sa računarima, u poređenju sa upotrebom tastature ili glasovnih komandi. Korisnik bi mogao da kuca poruke brzinom misli i tako izbegne fizička ograničenja prstiju. Samo treba da pomisli na poruku kako bi je implant pretvorio u tekst, koji se zatim putem softvera prevodi u govor.
Još jedna uzbudljiva mogućnost je povezivanje mozga sa internet oblakom i svim njegovim resursima. Teoretski, svačija urođena inteligencija mogla bi se povećati pristupanjem veštačkoj inteligenciji smeštenoj u oblaku. Takođe, dvoje ili više ljudi mogli bi bežično da povežu svoje implante i direktno razmenjuju slike i ideje. Na taj način bi mogli da razmene više informacija za nekoliko sekundi nego što bi to učinili verbalnim putem.
Ali, neki stručnjaci ostaju skeptični prema primeni ove tehnologije na zadatke složenije od igrice Pong. Na temu Neuralinka, Ana Veksler, profesorka medicinske etike i zdravstvene politike na Univerzitetu u Pensilvaniji, kaže da je neuronauka daleko od razumevanja ljudskog uma, a još dalje od mogućnosti da ga dekodira.
Istovremeno, postoji poprilična zabrinutost zbog potencijalne štete od takve tehnologije. Bez potpune zaštite, hakeri bi mogli da pristupe implantiranim čipovima i izazovu kvar ili pogrešne komande. Posledice bi mogle da budu kobne po žrtve takvog hakovanja. Neki čak brinu da bi moćna veštačka inteligencija mogla da preovlada i preuzme kontrolu nad mozgom domaćina.
Prošle godine je američka Uprava za hranu i lekove (FDA) Neuralinku dala dozvolu za testiranje novih uređaja, priznajući terapijski potencijal ove tehnologije. FDA insistira da implanti moraju biti lako popravljivi, zamenljivi i potpuno uklonjivi u slučaju kvara ili želje korisnika. Takođe se upozorava da ne sme biti nikakve štete na mozgu. Neurohirurgija obično deluje zastrašujuće, ali postoji već nekoliko decenija i bezbedno se obavlja.
Prema Masku, ispitivanja na ljudima trebalo bi da počnu pred kraj ove godine. Iako detalji nisu objavljeni, pretpostavlja se da će novi testovi nadograditi prethodna dostignuća. Možda će želeti da pomognu osobama sa povredom kičme da ponovo prohodaju. Istraživanja interfejsa mozak-mašina napreduju već nekoliko decenija. Dugo je traženo inženjersko rešenje za bežičnu vezu sa implantom, umesto fizičkog povezivanja.
(TheConversation-ZTP, foto: Neuralink/Youtube)
