Idol svih konzervativaca: Nastup Viktora Orbana na konvenciji američke desnice

Kažite šta hoćete o Viktoru Orbanu, ali čovek ume da održi govor. Njegov nastup u četvrtak u Dalasu, na godišnjem saboru američke desnice (CPAC), bio je dalekosežan, ubojit i prilično duhovit. Parafrazirajući papu Franju, Orban se našalio „da je mađarski službeni jezik neba jer je za njegovo učenje potrebna čitava večnost“. Što je nonsens, zapravo. Mađarski se smatra znatno lakšim za učenje od arapskog ili mandarinskog, ali Orban ne haje za nijanse. U stvari, suština njegovog govora bila je u povlačenju nepremostive razlike između „judeo-hrišćanskih“ vrednosti koje baštini on i njegova publika, i „progresivnih liberala“ i „probuđenog globalističkog Golijata“.

Predvidljivo, Orban je imao pažljivo sačinjenu listu dostignuća svoje vlade: niži porezi, podrška porodicama, održavanje zakona i reda te suzbijanje ilegalne imigracije izgradnjom zida duž južne mađarske granice. Takođe je oduševio publiku ističući vrednosti „jedinstvene države (Teksas)“, hvaleći Donalda Trampa i Ronalda Regana i veličajući kulturne heroje poput Klinta Istvuda i Čaka Norisa. Insistirao je da bi Republikanska partija mogla da oponaša njegov uspeh od četiri uzastopne izborne pobede, sve dok ne pristaje na kompromise. Izbori u Americi i Mađarskoj bili su „dva fronta borbe za zapadnu civilizaciju“.

Ali između bombastičnih izjava, Orban je suptilno provocirao publiku. Za razliku od predloga američke desnice da se potpuno zabrani abortus, Mađarska dozvoljava abortuse do 12. nedelje trudnoće (ili više ako je zdravlje deteta ili majke u opasnosti). Ipak, Orban je istakao da su subvencije njegove vlade u poslednjih deset godina udvostručile broj brakova i prepolovile broj prekinutih trudnoća. Isto tako, iako je pozvao Ameriku da pregovara sa Putinom, osudio je „napad Rusije na Ukrajinu“, što je za neke konzervativce pomalo neujednačen stav. Orban je mudro izbegao svoje nedavne izjave o „mešanju rasa“ i poplavi migranata na Zapadu. Insistirao je da Mađarska ima „politiku nulte tolerancije prema rasizmu i antisemitizmu“ i umesto toga je svoj gnev usmerio na „ilegalne migracije“, uz napomenu da svako može podneti zahtev za azil u mađarskoj ambasadi.

Kritičari vide Orbana kao borca u kulturnom ratu koji pokušava da skrene pažnju sa opadajuće ekonomije. Ali nisu u pravu. Njegova retorika nije stvar modernih kulturnih ratova već deo mađarske političke tradicije. Orbanovo uverenje da je Zapad nepopravljivo dekadentan i da je u kulturnom padu nadovezuje se na konzervativne kritike liberalizma. Mađarski desničari, posebno sveštenstvo, bili su glasni u osudi novog konsenzusa krajem 19. veka. Isto tako, pobune protiv habzburške vladavine bile su inspirisane hrišćanskim nacionalizmom koji je postao dominantna ideologija u međuratnom periodu.

Ovo mesijansko neprijateljstvo prema stranom uticaju izgledalo je progresivno kada je bilo upereno protiv konzervativnih Habzburga, a reakcionarno kada je označavalo ukidanje monarhije i opšte pravo glasa kao uvoz iz inostranstva nakon 1918. Inspirisalo je mađarske revolucionare u borbi protiv staljinističke vladavine 1956, ali nakon toga odbačeno kao sramotno, tek da bi se vratilo sa ekonomskom, socijalnom i moralnom krizom koja je zahvatila zemlju nakon pada komunizma 1989. Orban, koji je ušao u politiku kao idealistični liberal, premetnuo se u tipičnog baštinika hrišćanskog nacionalizma nakon poraza na izborima 2002. To ga nije pokolebalo, jer je posle 2010. osvojio četiri mandata.

Ipak, Orban i dalje predsedava neugodnom koalicijom koja je vezana izbornim uspesima koliko i ideološkim saglasjem. Njegov kabinet uključuje umerene političare poput ministra finansija Mihalja Varge (na funkciji od 2013), te radikale poput Petera Sijarta, ministra spoljnih poslova od 2014. i primaoca ruskog Ordena prijateljstva. Ostaje neizvesno u kojoj meri će Orban svoje retoričke napade na „jajoglavce Evropske unije“ pretvoriti u konkretnu politiku. Orban je za sada idol konzervativcima širom sveta. Trpeći osude liberalnih protivnika, on ih je sve nadživeo, postajući ne samo ideološki već i izborni pobednik. Dok je izlazio na scenu u Teksasu, jedva je uspevao da suzdrži svoj iskrivljeni osmeh.

(TheSpectator-ZTP, foto: Bloomberg)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.