IBM je proizveo najveći svetski superprovodni kvantni računar, koji je veličinom prevazišao najsavremenije mašine Gugla i kineskih istraživača. Postojeći uređaji su predstavili najviše 60 superprovodnih kjubita, ili kvantnih bitova, ali je IBM-ov novi Eagle procesor udvostručio taj broj. Timovi širom sveta primenjuju različite pristupe kako bi stvorili praktičan kvantni računar, koristeći superprovodnike i zapletene fotone, ali za sada je neizvesno koji će biti pandan tranzistoru koji je pokrenuo klasičnu kompjutersku revoluciju.
2019, Gugl je objavio da je njegov Sycamore procesor, koji koristi istu supervodljivu arhitekturu kao i IBM, dostigao kvantnu nadmoć, tj. tačku u kojoj kvantni računari mogu da reše probleme koji su nerešivi za klasične računare. Taj procesor je koristio 54 kjubita, ali je potom nadmašen sa 56, a zatim i 60 kjubita u procesoru Zuchongzhi koji je razvio Univerzitet nauke i tehnologije Kine u Hefeju. IBM-ov 127-kjubitni Eagle procesor sada zauzima prvo mesto kao najveći, i teoretski najmoćniji superprovodni kvantni računar. Svaki dodatni kjubit predstavlja značajan iskorak u kapacitetu; za razliku od klasičnih računara, čija snaga raste linearno, jedan dodatni kjubit praktično udvostručuje potencijalnu snagu kvantnog procesora.
Kanadska kompanija D-Wave Systems već nekoliko godina proizvodi mašine koje se sastoje od hiljada kjubita, međutim reč je specijalizovanim mašinama prilagođenim određenom algoritmu, a ne kvantnim kompjuterima koji se mogu potpuno programirati. Poslednjih godina, napredak u kvantnom računarstvu se oslanja na superprovodne kjubite, što je ključna tehnologija koju podržavaju Gugl, Kinezi i IBM. Bob Sutor iz IBM-a kaže da je preskakanje barijere od 100 kjubita više psihološko nego fizičko dostignuće, ali da pokazuje mogućnosti razvoja ove tehnologije.
Međutim, teško je uporediti snagu IBM-ovog čipa sa prethodnim procesorima. I Gugl i kineski USTC su koristili uobičajeni test za procenu takvih čipova, a to je simulacija kvantnog kola. IBM tvrdi da je stvorio procesor koji je više programabilan i prilagodljiv, ali tek treba da objavi naučni rad koji opisuje njegove performanse. Piter Lik sa Oksforda kaže da je primamljivo opisivati performanse računara na osnovu broja kjubita, ali da postoje i drugi pokazatelji koje treba razmotriti, od kojih nijedan još nije objavljen za Eagle. „Dobro je što prave nešto sa više kjubita, ali konačna procena korisnosti isključivo zavisi od efikasnosti procesora,“ kaže naučnik.
Skot Aronson sa Univerziteta Teksasa izražava slične sumnje u pogledu značaja novog procesora u ovoj fazi, rekavši da je potrebno više detalja. „Nadam se da će te informacije biti dostupne,“ dodaje stručnjak. Iz IBM-a su rekli će sledeće godine demonstrirati procesor od 400 kjubita, a naredne godine probiti barijeru od 1000 kjubita sa čipom pod nazivom Condor. U tom trenutku će biti dostignuta granica ekspanzije, nakon čega će kvantni računari nastajati umrežavanjem ovih procesora pomoću optičkih veza.
(NewScientist-ZTP, foto: IBM)
