Aum Šinrikjo i Alef: Istrajnost japanskih apokaliptičnih sekti

Prošlo je 26 godina otkako je apokaliptična sekta Aum Šinrikjo („vrhovna istina“) izvela najgori teroristički napad u istoriji Japana. Predvođen svojim liderom Šokom Asaharom, Aum je pustio gas sarin u tokijskom metrou, ubivši 13 i povredivši 6.000 ljudi. To je i dalje jedinstveni slučaj da je privatna organizacija upotrebila oružje masovnog uništenja.

Uprkos Asaharinom pogubljenju 2018, sekta je nekako preživela, promenivši ime u Alef i iznedrivši dve frakcije. Alef danas ima 1.650 članova, značajna novčana sredstva i nekoliko imanja. Navodno svake godine privlači stotine regruta, uglavnom mlađih muškaraca. Prošle nedelje, Alefu je zabranjen rad nakon što je informacije o svojoj imovini odbio da preda Bezbednosno-obaveštajnoj agenciji. Naredbom je zabranjeno korišćenje objekata, regrutovanje novih članova, pribavljanje nekretnina i primanje donacija, na šest meseci.

Teško je proceniti koliko je Alef sličan Aumu. Ali za mnoge Japance je zaprepašćujuće da je izdanak destruktivne sekte još uvek aktivan, čak i da raste. Sekte su nešto poput indikatora zdravlja japanskog društva; njihovo postojanje pokazuje da tradicionalne institucije ne rešavaju japanske probleme. Razumevanje složene i trajne privlačnosti sekti u Japanu zahteva poznavanje istorije. Kada je obožavanje cara naglo prestalo krajem Drugog svetskog rata, stvorio se duhovni vakum koji je ubrzo popunio novi talas verskih grupa. Verske organizacije su dobile poreske olakšice što ih je, u vreme velikih ekonomskih teškoća, takođe učinilo privlačnim.

Drugi talas religioznih sekti stigao je u eri „finansijskog mehura“ 1970-ih i 1980-ih. Laki keš i ubrzane promene poremetili su društveni poredak. Društvo je skliznulo ka amoralnosti i dekadenciji. Usamljeni, dezorijentisani provincijalci, koje je procvat ekonomije namamio u velike gradove, bili su lake mete. Gurui su im ponudili osećaj pripadnosti i duhovne podrške. To je bilo plodno tlo na kojem je Aum pustio korenje.

Aumova privlačnost bila je drugačija nego kod drugih sekti. Regrutovao je pripadnike elite: diplomce sa univerziteta u Tokiju, advokate, lekare i biznismene, koji su, možda opterećeni krivicom zbog svog poslovnog uspeha predavali svoje bogatstvo harizmatičnom mesiji koji je nudio spas od nadolazeće apokalipse. Guru je bio očigledni prevarant. Asahara je započeo svoju karijeru prodajući zmijsko ulje poznato kao Svemoćni Lek (zapravo koru mandarine u alkoholu) za 7.000 dolara po dozi.

Mnogi ozbiljni japanski pisci, od Harukija Murakamija do Kenzaburoa Oea, proučavali su fenomen japanskih sekti. Njihov zaključak je da su ljudi prilazili Aumu odbacujući „sistem“ u kojem svako ima jasno definisanu, ali vrlo ograničenu ulogu. U Poreklu totalitarizma, Hana Arent je pisala da je fašizam bio uspešan jer je „zastrašujuće efikasno rešavao nedoumice 20. veka“. Slično se može reći i za japanske sekte, koje i dalje nude odgovore na zbunjujuće posledice modernosti.

Danas je u Japanu aktivno čak 2.000 sekti. Većina je na neki način povezana sa tradicionalnom budističkom i šintoističkom verom, čija su učenja toliko maglovita da su beskrajno prilagodljiva. Većina organizacija je bezopasna, a neke uopšte i nisu sekte, već paravan za kriminalne radnje. Neke postoje isključivo zbog izbegavanja poreza. Najznačajnija je Soka Gakai, budistički verski pokret zasnovan na učenju japanskog sveštenika Ničirena iz 13. veka. Pristalice bi se uvredile na tvrdnju da su članovi sekte, ali mnogim Japancima je nelagodno zbog društvenog uticaja ove grupe. Soka Gakai je duboko ukorenjena u japansko društvo; njena politička partija (Komeito) je mlađi koalicioni partner u aktuelnoj vladi. Mnogi Japanci opisuju Soka Gakai kao radikalni pokret koji izaziva podozrenje.

Japan je promenio tri premijera u poslednje dve godine. U međuvremenu dug nastavlja da raste, natalitet i dalje pada, a tehnologija obećava emocionalnu utehu. Okultne grupe poput Alefa ne sledi većina građana, ali one i dalje zauzimaju značajno mesto u japanskom društvu. Nedavni napad nožem i paljevina u metrou koje je izveo muškarac maskiran u Džokera iz Betmena bio je traumatični podsetnik za zlodela Auma, ali i simptom društvene krize zbog koje se mnogi u Japanu osećaju izgubljenim.

(TheSpectator-ZTP, foto: JapanForward)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.