Britanska vlada je 14. jula odlučila da isključi kinesku kompaniju Huawei iz projekta stvaranja nacionalne 5G telekomunikacijske mreže.
Prema novim propisima, nabavka 5G opreme od kineske kompanije biće u potpunosti zabranjena od 31. decembra 2020. godine, a sve komponente koje su kupljene tokom prethodnog perioda biće likvidirane do kraja 2027. godine.
Odluka je doneta na sastanku Saveta za nacionalnu bezbednost kojim je predsedavao premijer Boris Džonson, a na osnovu preporuka Nacionalnog centra za digitalnu bezbednost. Zvanično opravdanje za ovakvu rezoluciju bile su nove sankcije koje su kineskoj kompaniji nametnule SAD, a koje joj time uskraćuju pristup ključnim tehnologijama i onemogućavaju sigurnost mreže.
Bezbednosna pitanja svakako su u prvom planu, ali presudni su pritisci Sjedinjenih Država, najvažnijeg saveznika Britanije. Na odluku Londona takođe je uticala primena zakona o nacionalnoj bezbednosti u Hongkongu, kojim se krše preuzete obaveze Kine u sporazumu s Velikom Britanijom. Novi propisi dovešće praktično do demontaže demokratske opozicije u Hong Kongu, što izaziva dodatni oprez oko saradnje sa kompanijom Huawei.
Rešenja usvojena sredinom jula predstavljaju značajnu promenu u odnosu na prvobitnu odluku britanskih vlasti iz januara ove godine. Tadašnje mere onemogućile su Huawei da opremi bazu digitalne infrastrukture, te da učešće u manje osetljivim delovima mreže bude ograničeno na 35%. Kompromisno rešenje je naišlo na jasne kritike administracije Donalda Trampa, koja je zapretila ograničavanjem obaveštajne saradnje ukoliko Huawei dobije pristup 5G tržištu u V. Britaniji
Menadžment kompanije i kineske vlasti godinama su se trudile da izgrade snažnu poziciju na britanskom tržištu, uz mogućnost vršenje pritiska kroz investicije. Kao odgovor na pitanja bezbednosti, Huawei je 2010. godine u gradu Banburiju osnovao Centar za procenu digitalne bezbednosti, gde su britanski zvaničnici mogli da testiraju kinesku opremu i ustanove moguće pretnje. U junu 2020. godine lokalne vlasti su odobrile plan za izgradnju istraživačko-razvojnog centra u Kembridžu, uz planirani trošak od milijardu funti.
Prema dostupnim podacima, Velika Britanija je između 2000. i 2019. ostala najvažniji primalac direktnih kineskih investicija u Evropi, dostigavši 50,3 milijarde evra. Vrlo je verovatno da će kineske vlasti uzvratiti formalnim ili neformalnim sankcijama u određenim segmentima ekonomskih odnosa. Postupci Velike Britanije predstavljaju značajan presedan jer mogu da otvore put sličnim rešenjima u državama EU. Peking će pokušati da stavi do znanja da takve odluke uključuju velike političke i ekonomske posledice.
(WarsawInstitute-ZTP, foto: UK Parliament/Jessica Taylor)
