Aljaska je poznata po svom bakalaru, lososu i algama, koji se obično nalaze na ekskluzivnim trpezama. Ali postoji jedan morski proizvod koji ne biste želeli da konzumirate, jer je pravljen za američku CIA-u kao zamena za smrtonosni toksin cijanid.
U maju 1960., špijunski avion U2 Frensisa Gerija Pauersa oboren je iznad Sovjetskog Saveza tokom izviđačke misije. U džepu mu je bio modifikovani srebrni dolar u kome se nalazila igla napunjena smrtonosnom dozom školjkinog toksina. Slučaj je pomenut prošle nedelje na Simpozijumu iz pomorskih nauka, u oblasti Kodijak. Patriša Tester, okeanograf, rekla je okupljenima da verovatno zna poreklo otrova, poznatog kao saksitoksin.
Tester kaže da saksitoksin izaziva paralitičko trovanje. U osnovi, parališe mišiće ometajući signale iz tela i može da zaustavi disanje. Tester kaže da je o eksperimentima sa saksitoksinom saznala iz gomile dokumenata pronađenih u Kodijaku, gde su sprovođeni testovi na miševima pedesetih godina prošlog veka. Naučnica dodaje da je istraživanje sprovedeno u objektu u Kečikanu koji više ne postoji. Dokumenti uključuju ugovor o školjkama i potvrdu o isporuci robe u Laboratoriju za biološko ratovanje američke vojske u Fort Detriku, Merilend.
„U jednom od dosijea nalazi se ugovor Ministarstva odbrane na temu otrovnih školjki. To je bio povod za detektivsko istraživanje koje nas vodi kroz istoriju hladnog rata. Ugovor je sklopljen sa Ministarstvom odbrane 6. oktobra 1952. godine, “ kaže Tester. Ugovor je predviđao trošak od 10.000 američkih dolara (danas oko 100 hiljada) za otrovne školjke, na ime naručioca sa istočne obale. „Ministarstvo je sarađivalo sa CIA-om kako bi razvilo zamenu za cijanidsku pilulu koju su u to vreme nosili američki tajni agenti i špijuni,“ dodaje Tester.
Neki istraživači hladnoratovske epohe bi sada rekli da su Sjedinjene Države uništile svoje zalihe biološkog oružja po nalogu predsednika Niksona 1969. godine. To je tačno na papiru, ali u praksi je CIA to uputstvo protumačila prilično liberalno. Tokom istrage kongresnog komiteta 1975. godine, CIA je priznala da je zadržala malu zalihu saksitoksina uprkos Niksonovoj naredbi, i priznala da je to isti otrov koji je Pauers nosio tokom svog leta iznad SSSR-a.
Tester kaže da je moguće sprečiti akutno trovanje saksitoksinom stavljanjem osobe na respirator, dok organizam ne izbaci otrov, ali doza koju je Pauers nosio verovatno bi bila smrtonosna za nekoliko minuta. Ovaj dokument ne potvrđuje da je Pauers nosio saksitoksin baš sa Aljaske, ali Tester kaže da njeno istraživanje ukazuje da je to vrlo verovatno.
„Mogla je postojati i druga narudžba, pre ili nakon one koju sam pronašla. Mislim da je jedna takva isporuka bila iz oblasti Vuds Hol u Masačusetsu, 1972. godine. Ali to bi bilo, znate, prilično kasno za tajne aktivnosti koje su obavljali. Ne mogu sa apsolutnom sigurnošću da tvrdim poreklo oksitoksina sa Aljaske, ali raspoloživi podaci na to ukazuju,“ rekla je Tester.
Pauers nikada nije upotrebio svoju samoubilačku dozu. Uhvaćen je nakon katapultiranja iz aviona i na kraju vraćen u Sjedinjene Države kroz razmenu zarobljenika, otprilike dve godine nakon pada aviona. Drugi slučajevi upotrebe saksitoksina u aktivnostima CIA-e nisu poznati.
(KMXT-ZTP, foto: Zoya Teirstein/Grist)
