Amerika mora da zaoštri borbu protiv meksičkih narko kartela, izjavio je ranije ovog meseca bivši američki državni tužilac Vilijam Bar. Uporedivši ih sa Isis-om, on je podržao zajedničku rezoluciju dvojice republikanskih senatora, dajući američkom predsedniku ovlašćenje da angažuje vojsku protiv kartela u Meksiku. Ako to ne učine, upozorio je, karteli će nastaviti da preplavljuju SAD svojim „smrtonosnim drogama u industrijskim razmerama“. Američka strategija za borbu protiv droga bila je neefikasna jer, kako je rekao, „ostavlja lanac snabdevanja netaknutim… pravi iskorak zahteva agresivnu akciju protiv snabdevanja drogom na samom izvoru. Glava zmije je u Meksiku.”
Evropa mora da primeni sličan pristup ako želi da reši migrantsku krizu. Nedavni dogovor Britanije i Francuske o rešavanju krize u Lamanšu neće tek tako uspeti jer ne rešava problem na njegovom izvoru. Riši Sunak i Emanuel Makron su toga svesni. U zajedničkoj deklaraciji izdatoj u petak u Parizu, stajalo je obećanje da će se „jačati razmena informacija i saradnja u vezi sa nizom pretnji“; to uključuje terorizam, trgovinu drogom i „organizovani kriminal povezan sa imigracijom“. Primetno je da je poslednjih nedelja došlo do promene u Sunakovoj retorici. I prilikom posete kontrolnom centru u Doveru i govoreći na anglo-francuskom samitu u Parizu, Sunak je ponovio da je rešenje migrantske krize „u razbijanju mreže kriminalnih bandi“.
Glava evropske krijumčarske zmije je Albanija, čija se moćna mafijaška mreža već dve decenije širi na zapad. Prošle godine je nemačka vlada izvestila da u zemlji postoji 40 albanskih bandi, koje su sve bogatije i nasilnije zahvaljujući širenju trgovine drogom i ljudima. Njihov prisustvo je zabeleženo u Belgiji, Španiji, Grčkoj, Francuskoj, Luksemburgu i sada u Britaniji. Prednosti albanske mafije su, prema belgijskoj policiji, „disciplina, pouzdanost i profesionalizam“ gangstera, te njihova sposobnost da se povežu sa drugim kriminalnim organizacijama. Jedna takva veza je sa latinoameričkim narko-kartelima, koji snabdevaju Albance kokainom koji se krijumčari u Evropu.
Vilijam Bar je govorio o tome kako meksički karteli „koriste taktiku podmićivanja i terora da bi se učvrstili“. To je takođe modus operandi albanske mafije. Europol je 2016. izvestio da je 90 odsto migranata koji su stigli u EU koristilo krijumčarske mreže, donoseći kriminalnim bandama između 5 i 6 milijardi dolara prihoda. Radeći sa italijanskom mafijom, Albanci su, prema francuskim izvorima, „korumpirali hiljade državnih službenika koji zatvaraju oči pred lažnim dokumentima, ili čak pomažu u njihovom izdavanju“. Albanija je 2019. osnovala Specijalnu strukturu za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK) koju predvodi Arben Kraja, glavni specijalni tužilac. U intervjuu datom 2021, Kraja je priznao da „organizovane kriminalne grupe pojačavaju svoje aktivnosti… kako bi iskoristile mogućnosti koje im pruža globalizacija“.
Kraja je rekao da se SPAK suočio sa ogromnim izazovom, pogotovo zbog „korupcije i nekažnjivosti visokih zvaničnika“. Među optuženima ili osuđenima za korupciju su bivši ministar i bivši glavni tužilac Albanije. Albanska mafija je uspostavila mreže trgovine ljudima širom severne Afrike, od Maroka do Libije, kao i na Balkanu, kontrolišući migracione rute i tranzitne kampove. Poslednjih godina prodrli su u severnu Francusku, pa otuda porast broja malih čamaca u Lamanšu od 2018. Iako Albanci organizuju mreže, obično su kurdske, sirijske i marokanske bande prisutne na obalama. U jednom prošlogodišnjem intervjuu, Bar je rekao da je nekoliko puta posetio Meksiko kao državni tužilac, otkrivši da je Lopez Obrador predsednik „koji veruje u zagrljaje, a ne u metke“. Posledično, vlada je „izgubila kontrolu nad zemljom“.
Evropa ne može da dozvoli sličnu situaciju u Albaniji. Prošlog decembra, Riši Sunak se u Londonu sastao sa albanskim premijerom Edijem Ramom. U saopštenju britanske vlade, najavljeno je da će dve zemlje dodatno ojačati „operativnu saradnju sa ciljem odvraćanja i ometanja ilegalne migracije i razbijanja kriminalnih mreža, uključujući efikasno deljenje podataka i više zajedničkih operativnih timova”. Detalji ove saradnje neće biti otkriveni, ali su verovatno slični pomoći koju je Britanija dala Kolumbiji 1990-ih u borbi protiv onoga što su SAD definisale kao „narko-teroristi’. Britanska podrška uključivala je obuku kolumbijske policije od strane SAS-a i formiranje obaveštajnog centra i zajedničkog obaveštajnog komiteta.
Od 45.000 migranata koji su prošle godine ilegalno prešli u Englesku, 12.000 su bili Albanci. Od tog broja, 10.000 su bili muškarci između 20 i 40 godina starosti. Tokom 2020, broj Albanaca koji su čamcem došli u Englesku bio je 50. „Porast je bio eksponencijalan i smatramo da je glavni razlog u tome što su albanske kriminalne bande stekle uporište na severu Francuske,“ rekao je u oktobru bezbednosni oficir Den O’Mahoni. Nacionalna agencija za borbu protiv kriminala (NCA) izvestila je prošle godine da je albanska mafija poslednjih godina „u Britaniju uvezla ekspertizu industrijskog uzgoja kanabisa, razvijenu u njihovoj matičnoj zemlji“. Oni takođe kontrolišu tržište kokaina.
BBC je u novembru izvestio da albanske bande koriste migrantske kampove oko Kalea „kao teren za regrutaciju“; u zamenu za prebacivanje preko Lamanša, mafija organizuje rad migranata u njenoj rastućoj narko-industriji u Britaniji. Ove ponude često idu uz pretnje migrantima ili njihovim porodicama u Albaniji. Ovo su činjenice koje zanemaruju mnogi korisnici društvenih mreža kada se protive bilo kakvoj intervenciji na Lamanšu. Neko bi ih mogao nazvati korisnim idiotima albanske mafije.
(Gavin Mortimer/The Spectator-ZTP, foto: AFP)
