Novi dan, novi antimonopolski slučaj protiv tehnoloških giganata. Samo u maju, državni tužilac okruga Kolumbija podneo je žalbu protiv Amazona, nemačka agencija za zaštitu konkurencije pojurila je Amazon i Gugl, a njen italijanski pandan kaznio Gugl sa 100 miliona evra zbog ograničenog pristupa Android Auto-u, operativnom sistemu za automobile.
Izgleda da se ovaj trend ubrzava. I britanska Uprava za konkurenciju i tržište (CMA) i Evropska komisija, 4. juna su pokrenuli paralelne istrage Fejsbukove prakse prikupljanja podataka radi sticanja prednosti u onlajn oglašavanju. Istog dana, nemački regulatori su ustvrdili da Gugl favorizuje svoj News Showcase u svojim rezultatima pretrage. A, 7. juna je francuska komisija za zaštitu konkurencije objavila da je postigla nagodbu sa Guglom zbog zloupotrebe vodećeg položaja na tržištu radi nametanja onlajn oglasa. Gugl će platiti kaznu od 220 miliona evra i izmeniti određene poslovne prakse.
Ovi procesi su u velikoj meri politički motivisani. „Goneći velike kompanije države stiču lake poene,“ kaže Justus Haucap sa Univerziteta u Dizeldorfu. Amerika je imala slična iskustva prošle godine, kada je Ministarstvo pravde pokrenulo postupak protiv Alphabet-a (Guglove matične kompanije), a Federalna trgovinska komisija gonila Fejsbuk u saradnji sa državnim tužiocima. Paralelni politički procesi nagoveštavaju da će ovakvi slučajevi bivati sve češći.
Izgleda da se organi za zaštitu konkurencije sve više takmiče među sobom. Prvo u Americi, a sada u Evropi, svi žele da ostave traga u tehnološkom sektoru, primećuje Tomas Vinje iz advokatske kancelarije Clifford Chance. Britanska CMA i njena nova Agencija za digitalna tržišta žele da ostave utisak u javnosti. Andreas Munt, koji predvodi sličnu ustanovu u Nemačkoj, želi da prikaže svoju agenciju kao pionira u suzbijanju tehnoloških monopola. Primetna je težnja britanskih regulatora da se nadovežu na akcije Evropske komisije, koja će prema nacrtu Zakona o digitalnim tržištima ostati zadužena za pitanja konkurencije u EU.
Ovo pokazivanje mišića ukazuje na veliki pomak u regulaciji konkurencije, kaže Kristina Kafara iz konsultantske kuće Charles River Associates, tvrdeći da će nova pravila unapred ograničiti digitalna preduzeća. Novi nemački zakon o konkurenciji, koji je stupio na snagu u januaru, prvi je ozakonio ovaj pristup, a slučajevi protiv Amazona, Gugla i Fejsbuka primenili su ga u praksi. CMA će slediti slične principe ukoliko britanski parlament odobri neophodne zakone. Ukoliko evropski Akt o digitalnim tržištima postane zakon, velike tehnološke firme će morati da prihvate dugačku listu preventivnih pravila.
Ipak, nema mesta preteranom optimizmu. U francuskom slučaju, Gugl je popustio pred rivalima olakšavajući pristup podacima, ali male su šanse da će to umanjiti njegovu dominaciju u sektoru oglašavanja. Vlasnici akcija u velikim tehnološkim firmama ignorišu antimonopolsku ofanzivu. Verovatno ćemo gledati neprekidno prebacivanje loptice između firmi i regulatora, ali će rezultat biti podnošljiv za sve.
U tom smislu uputan je stariji slučaj EU protiv Gugla. Pre tri godine, Evropska komisija je kaznila kompaniju sa 4,3 milijarde evra i primorala je da razdvoji pretraživač od mobilnog operativnog sistema. Kupcima novih telefona nuđena je mogućnost izbora alternativnih pretraživača, ali je većina korisnika i dalje birala Gugl.
(TheEconomist-ZTP, foto: Wall Street Journal)
