59 svetskih laboratorija istražuje opasne patogene, samo četvrtina je bezbedna

Da li je Sars-Cov-2 posledica visoko rizičnog istraživanja koje je se otelo kotroli? Bez obzira na tačnost ove tvdnje, postoji stvaran rizik od budućih pandemija zbog rada sa opasnim patogenima. U centru diskusije o laboratorijskom incidentu je kineski Institut za virusologiju, smešten u brdovitom predgrađu Vuhana. Ali to je samo jedna od sličnih 59 laboratorija koje su u funkciji, u izgradnji ili u dugoročnim planovima.

Poznate kao laboratorije 4. nivoa biobezbednosti (BSL4), one su projektovane i napravljene tako da istraživači mogu bezbedno da rade sa najopasnijim patogenima koji izazivaju ozbiljne bolesti ili nemaju leka. Od istraživača se zahteva da nose kompletna vakumirana odela sa zasebnim dotokom kiseonika. Iako su BSL4 laboratorije raspoređene u 23 zemlje, najviše ih ima u Evropi (25). Severna Amerika i Azija imaju približno jednak broj (14 i 13), Australija ima četiri, a Afrika tri. Poput vuhanskog Instituta za virusologiju, većina svetskih BSL4 laboratorija nalazi se u urbanim centrima.

Sa 3.000m² laboratorijskog prostora, vuhanski institut je najveća je BSL4 laboratorija na svetu, mada će je uskoro prestići Nacionalna ustanova za bio i agroodbranu na Državnom univerzitetu Kanzasa u SAD-u. Kada bude završena, imaće preko 4.000m² laboratorijskog prostora. Većina laboratorija je znatno manja; od precizno opisane 44 laboratorije polovina je ispod 200m², što je manje od polovine profesionalnog košarkaškog terena.

Oko 60 odsto BSL4 laboratorija su javne zdravstvene ustanove, 20% vode univerziteti, a 20% agencije za biološku zaštitu. Ove laboratorije se koriste za dijagnozu infekcija visoko smrtonosnim i prenosivim patogenima, ili za za proučavanje tih patogena radi boljeg razumevanja njihove aktivnosti i razvoja novih lekova, vakcina i dijagnostičkih testova.

Ali sve ove laboratorije ne postižu dobre rezultate na polju bezbednosti. Globalni indeks zdravstvene bezbednosti, koji ocenjuje postojanje zakona, propisa, nadzornih agencija, politika i obuke o biološkoj bezbednosti, vrlo je poučan. Predvođen američkom Inicijativom o nuklearnoj pretnji, indeks pokazuje da samo četvrtina zemalja sa BSL4 laboratorijama ima visoke ocene biološke bezbednosti. To znači da mnoge zemlje tek treba da razviju sisteme za upravljanje biorizicima.

Članstvo u Međunarodnoj ekspertskoj grupi za biološku bezbednost, gde nacionalna regulatorna tela razmenjuju iskustva u ovoj oblasti, je još jedan pokazatelj nacionalne prakse na polju biološke bezbednosti. Samo 40% zemalja sa BSL4 laboratorijama su članice foruma: Australija, Kanada, Francuska, Nemačka, Japan, Singapur, Švajcarska, Velika Britanija i SAD. I nijedna laboratorija se još nije prijavila za dobrovoljni sistem upravljanja biorizikom (ISO 35001) koji je uveden 2019.

Takođe, većina zemalja ne kontroliše istraživanja duple namene, tj. eksperimente koji se izvode u miroljubive svrhe, ali mogu biti prilagođeni i destruktivnim ciljevima, kao ni istraživanja koja uvećavaju sposobnost patogena da uzrokuju bolest. Tri od 23 zemlje sa BSL4 laboratorijama (Australija, Kanada i SAD) imaju politiku nadzora nad istraživanjima dvostruke namene. Najmanje tri druge države (Nemačka, Švajcarska i Velika Britanija) imaju neki oblik nadzora, obično kada finansijeri zahtevaju takve mere.

Ovo su zabrinjavajući podaci jer sve više naučnika istražuje viruse i pokušava da utvrdi koji virusi imaju najveći potencijal za skok sa životinja na ljude ili za prenošenje među ljudima. Očekivanja su da će sve više zemalja graditi BSL4 laboratorije, najpre zbog aktuelne pandemije, ali i radi pripreme za slične zdravstvene okolnosti u budućnosti.

(TheConversation-ZTP, foto: Texas Biomedical)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.