Gruzija: Hapšenje lidera opozicije povod za međunarodne sankcije?

Lider glavne gruzijske opozicione partije uhapšen je u utorak u policijskoj raciji i priveden u istražni zatvor usred političkih previranja koja ugrožavaju jedinu demokratsku državu južnokavkaskog regiona.

Hapšenje Nike Melije, lidera Ujedinjenog nacionalnog pokreta, izvuklo je hiljade demonstranata na ulice Tbilisija, koji su tražeći njegovo puštanje izazvali i razdor u vladajućoj stranci. Premijer Đorđi Gakarija podneo je ostavku prošle nedelje nakon unutarpartijske debate oko hapšenja Melije; opozicionar je navodno prekršio uslovnu kaznu zbog slučaja koji je, kako kaže, politički motivisan.

Kriza predstavlja test za Bajdenovu administraciju koja je obećala da će braniti demokratiju i ljudska prava širom sveta. Gruzija, potencijalna članica Evropske unije i NATO-a, dugo je bila bliski saveznik Sjedinjenih Država.

„Ovo je verovatno prekretnica za Gruziju,“ kaže Dejvid Krejmer, bivši pomoćnik američkog državnog sekretara za rad, ljudska prava i demokratiju u vreme Džordža V. Buša. „Međunarodna zajednica mora da upozori da će, ukoliko Melija ne bude pušten i sve strane se ne vrate za pregovarački sto, biti uvedene sankcije odgovornima za guranje Gruzije u političku krizu.“

Zapadne sankcije gruzijskim političarima imale bi znatno veću snagu nego u drugim bivšim sovjetskim republikama; Gruzijski zvaničnici iz političkih razloga ne mogu lako prebaciti svoju imovinu u Rusiju. „Pritisak Zapada važniji je nego u drugim zemljama,“ kaže Gia Nodija, profesor politikologije i direktor Međunarodne škole kavkaskih studija na Državnom univerzitetu u Tbilisiju.

Portparol Stejt departmenta Ned Prajs je izjavio: „Apelujemo na sve strane da se uzdrže od rizičnih poteza i uključe se u pregovore o rešavanju trenutne političke krize. Sjedinjene Države su spremne da podrže demokratsku, sigurnu i prosperitetnu Gruziju.“ Ali na konferenciji za novinare u utorak, on nije precizirao koje i kakve mere će SAD preduzeti kao odgovor na krizu.

Kriza u Gruziji je najnovija u seriji previranja u ruskom dvorištu za poslednjih par meseci. Belorusija, lojalni saveznik Moskve, u avgustu je doživela masovne proteste zbog nameštenih predsedničkih izbora, dok su Jermenija i Azerbejdžan ponovo zaratili zbog sporne teritorije Nagorno-Karabaha. U Kirgistanu su demonstranti u oktobru upali u parlament zbog sumnji u regularnost izbora. I u samoj Rusiji su demonstranti izlazili na ulice gradova nakon što je opozicioni političar Aleksej Navalni uhapšen po povratku iz Nemačke.

Rusija i Gruzija su imale kratak ali oštar sukob 2008. godine, i od tada Moskva de facto ima kontrolu nad otcepljenim regionima Abhazije i Južne Osetije. Aktuelna politička previranja dodatno udaljavaju Gruziju od Zapada. „Oni kojima ova dešavanja idu u prilog sede u Kremlju,“ procenjuje Krejmer. „Rusi znaju da ovo šteti perspektivama Gruzije za članstvo u NATO-u i EU.“

Gruzijski policajci privode Nikanora Meliju (foto: Reuters)

U zvaničnoj izjavi, američka ambasada u Tbilisiju rekla je da je „duboko zabrinuta“ zbog odluke o hapšenju Melije, optuženog za podsticanje nasilja tokom antivladinih protesta 2019. „Šokirani smo zaoštrenom retorikom gruzijskih vlasti. Sila i agresija nisu rešenje za političke razlike u Gruziji. Danas je Gruzija nazadovala na svom putu ka evroatlantskoj porodici naroda,“ stoji u dopisu ambasade. Poslanik Adam Kinzinger, Republikanac iz Ilinoisa i kopredsedavajući gruzijskoj kokusa u Kongresu, kaže da su nastupili „tužni dani za demokratiju“ u ovoj kavkaskoj državi.

U prvom obraćanju naciji, novopostavljeni premijer Irakli Garibašvili, čiji je mandat parlament potvrdio u ponedeljak, pozvao je na jedinstvo. „Sada kada je zakon sproveden i država povratila autoritet, želeo bih da pozovem sve političke snage da razgovaraju ne o onome što nas deli već o onome što nas mora ujediniti,“ rekao je. Ipak, tvrd stav prema opoziciji naznaka je da Garibašvili nema iskrenu nameru da pregovara.

Politički sukob je eskalirao u oktobru nakon parlamentarnih izbora na kojima je pobedio Gruzijski san, pokret koji je osnovao oligarh Bidzina Ivanišvili. Međunarodni posmatrači ocenili su izbore kao regularne, ali su izrazili zabrinutost zbog navodnog pritiska na birače, kao i zbog nejasne granice između države i vladajuće stranke. Opozicija je tvrdila da su izbori namešteni i bojkotovala je parlament, pozivajući na održavanje novih izbora.

„Temelji gruzijske demokratije i stabilnosti ugroženi su izbijanjem ove pobune,“ izjavio je pokret Gruzijski san u utorak, govoreći o opoziciji. Gruzija se već dugo smatra svetionikom demokratije u regionu. Nakon revolucije 2003., bivši predsednik Mihail Sakašvili, sproveo je niz reformi, suzbijajući nekada raširenu korupciju i čvrsto vezujući ovu bivšu sovjetsku republiku za Zapad.

Otkako je Gruzijski san došao na vlast 2012. godine, vlada je nastavila politiku evroatlantskih integracija, ali je ublažila stav prema Rusiji. Poslednjih godina su zagovornici demokratije u Gruziji zvonili na uzbunu zbog urušavanja institucija i privatizovanja države od strane lidera Gruzijskog sna, Ivanišvilija, čije lično bogatstvo od 6 milijardi dolara odgovara trećini BDP-a zemlje. Ivanišvili je imenovao svog bivšeg telohranitelja, advokata i ličnog lekara na visoke državne funkcije.

„Popularno je reći da postajemo nalik Rusiji ili Belorusiji. Tačno je da zemlja korača u tom pravcu, ali neće tako lako otići do kraja,“ kaže profesor Nodija sa državnog univerziteta. Tokom Trampovog mandata, SAD su uskratile podršku demokratijama širom sveta, što se u Gruziji poprilično osetilo.

(ForeignPolicy-ZTP, foto: Reuters)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.