Ledena masa Grenlanda istopila se do tačke bez povratka, a mere za usporavanje globalnog zagrevanja neće je sačuvati od nestanka. Ovo su zaključci istraživača sa državnog univerziteta u Ohaju.
„Čak i da vratimo klimu u stanje od pre 20 ili 30 godina, ledeni pokrivač Grenlanda bi svakako izgubio masu“, izjavio je Ian Hovat, koautor studije i profesor sa Državnog univerziteta u Ohaju.
Topljenje grenlandskog leda ubacuje više od 280 milijardi metričkih tona vode u okean svake godine, što je najveći pojedinačni doprinos porastu globalnog nivoa mora, kaže Mihalea King, autorka studije i članica istraživačkog tima. Nestajanje leda je toliko drastično poslednjih godina, da je izazvalo merljive promene gravitacionog polja nad Grenlandom, dodaje ona.
Topljenje leda na Grenlandu znači porast nivoa mora za milimetar godišnje, a takav trend će se verovatno pogoršati. Predviđa se da će nivo mora porasti za više od 3 metra do kraja veka, što će potopiti plaže i priobalna naselja širom sveta.
Obalske države poput Floride i neke ostrvske nacije su posebno ranjive. Samo 3 metra porasta nivoa mora dovoljno je da počisti čitave primorske oblasti. Četrdeset odsto američke populacije živi u priobalnim područjima koja su osetljiva na porast nivoa mora.
„Postoje mnoga mesta, naročito na Floridi, gde bi samo jedan metar vode potopio veliki deo kopna“, rekla je istraživačica. „A to se pogoršava sa olujama i uraganima, koji onda uzrokuju dodatni porast vodene mase.“
Studija je takođe otkrila da ledena ploča nestaje u naletima, dovodeći do naglog i nepredvidivog porasta nivoa mora, što otežava pripremu za posledice.
Studija se bazira satelitskim podacima koji su snimani tokom protekle četiri decenije. Autori su otkrili da se nakon 2000. godine ledena ploča smanjivala toliko brzo, da snežne padavine nisu mogle da obnove ledenu masu i zaustave topljenje glečera izloženih sve toplijem okeanu.
Zbog klimatskih promena, čitave obale se tope odjednom, rekao je Hovat i dodao da je svih 200 glečera koji čine ledeni pokrivač Grenlanda počelo da se otapa u istom periodu.
„Prošli smo tačku sa koje nema povratka, ali očigledno je da će ih biti još“, rekao je Hovat. „Umesto jedne prelomne tačke koja označava brzo urušavanje ledene ploče, pre se može govoriti o stepeništu gde smo pali na prvom koraku, ali ima još mnogo koraka do konačnog pada u bezdan.“
(cnn-ZTP, foto: Michaela King)
