Šest meseci nakon što su ruski tenkovi ušli u Ukrajinu, inflatorni šok i dalje opseda upravne odbore, ministarstva finansija i domaćinstva, pri čemu su cene prirodnog gasa u Evropi ponovo porasle 22. avgusta zbog straha od daljih poremećaja u snabdevanju iz Rusije. Ali u jednoj ključnoj oblasti, cene su se prizemljile. Cene žitarica, pahuljica i ulja, osnovnih namirnica u ishrani širom sveta, vratila se na nivoe koji su poslednji put zabeleženi pred početak rata.
Rusija i Ukrajina su poljoprivredne ‘elektrane’, donedavno prvi i peti svetski izvoznik pšenice i najveći izvoznici suncokretovog ulja. Stoga nije bilo iznenađenje što su cene hrane skočile u februaru i martu, usled straha da će izvoz biti poremećen ratom; zaista, strepilo se da će nestašice potrajati, desetkovati zalihe žita i izazvati masovnu glad. Čini se da je takav užasni ishod za sada izbegnut. Prošle nedelje fjučersi na pšenicu u Čikagu (sa prispećem u decembru), pali su na 7,70 dolara po bušelu, daleko ispod 12,79 dolara koliko su bili dostigli pre tri meseca. Kukuruz se takođe vratio na svoju predratnu cenu. Palmino ulje, koje se nalazi u hiljadama proizvoda, od sladoleda do instant rezanaca, palo je ne samo na svoju predratnu cenu, već i ispod nje.
Nedavni sporazum koji su postigle Ujedinjene nacije, omogućivši da ukrajinske žitarice krenu iz luke u Odesi, može samo delimično da objasni ovakav trend; dokument je potpisan krajem jula, nakon što su cene već počele da padaju. Jači faktor svakako je ruski izvoz pšenice. Američko ministarstvo poljoprivrede tvrdi da će ruske farme, gotovo neokrznute ratnom krizom, izvesti rekordnih 38 miliona tona u 2022-23, što je 2 miliona tona više nego prethodne godine. Predstoji velika žetva, kojoj su pogodovale povoljne vremenske prilike ranije ove godine, a postoji i velika potražnja od strane tradicionalnih uvoznika u severnoj Africi, na Bliskom istoku i u Aziji.
Možda su početne strepnje od nestašice bile prenaglašene. Čarls Robertson iz investicione banke Renaissance Capital tvrdio je u to vreme da su trgovci žitaricama bili uspaničeni jer su povezali dugoročne poremećaje u snabdevanju naftom i gasom sa manje izvesnim takvim poremećajima u snabdevanju hranom. „Globalne zalihe pšenice su bile izuzetno visoke,“ kaže Robertson, „što nam govori ili da je odnos zaliha i cena bio poremećen ili… da su špekulacije otišle predaleko. Sam obim špekulacija na tržištima fjučersa takođe utiče na formiranje cena. Majkl Grinberger sa Univerziteta Merilend, bivši direktor u regulatornoj Komisiji za trgovinu robnim fjučersima, primećuje da američke banke rutinski izbegavaju pravila za suzbijanje špekulacija.
Pad cena neće odmah doći do potrošača. Cene pšenice i drugih žitarica su pale na predratne nivoe kada su izražene u dolarima, ali ne i u mnogim drugim valutama. Dolar je ove godine porastao zbog očekivanog podizanja kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi, ostavljajući neke podrazvijene ekonomije u teškoćama. Turska lira je ove godine pala za 26 odsto u odnosu na dolar, a egipatska funta za 18 odsto. Ove zemlje su dva od tri najveća uvoznika pšenice u svetu.
Cene su po istorijskim standardima bile izuzetno visoke i pre rata, i nema garancije da neće ponovo porasti. Suše u većem delu sveta će uticati na prinose useva. Đubriva su i dalje izuzetno skupa. Urea, jedinjenje koje se koristi u proizvodnji onih na bazi azota, trenutno košta 680 dolara po toni, što je pad sa 955 dolara zabeleženih u aprilu, ali i dalje znatno više od 400 dolara koliko je koštalo pre godinu dana. To je posledica skoka cene prirodnog gasa, sastojka mnogih đubriva. Budući da cene goriva u Evropi nastavljaju da dostižu rekordne vrednosti, možda nas očekuje još neprijatnih iznenađenja.
(TheEconomist-ZTP, foto: China Daily)
